Још из давних времена позната су тумачења појединих мудрих глава да је демократија најсавршенији (или макар најмање лош) од свих несавршених облика владавине. Ипак, чини се да је у коришћењу њених несавршености и њеног извитоперавања у (за себе) најсавршеније политичко уређење мало који режим отишао даље од режима дугогодишњег господара Црне Горе Мила Ђукановића и његове Демократске партије социјалиста (ДПС), која је непрекидно на власти од свог оснивања, а заправо од трансформације из Савеза комуниста Црне Горе (СКЦГ) почетком 90-их година прошлог века.

Примера како је Ђукановићев режим користио све слабости демократије како би је претворио у монструозан политички механизам који гарантује његов о(п)станак на власти има безброј, те ћемо се сада фокусирати на само неке од њих.

На првом месту, то је утицај на оно што се еуфемистички и у најбољој традицији комунистичке претходнице ДПС називало “ревидирањем ставова”, додуше, не уз огољену примену физичке силе, већ уз “масну” новчану надокнаду или неки други облик привилегија. На тај начин је, присетимо се, некадашњи одборник Позитивне Црне Горе (ПЦГ) у Скупштини Ђукановићевог родног Никшића, Драго Ђуровић, са којим су опозиционе партије у тадашњем сазиву никшићког парламента имале већину, крајем 2012. године “препливао” на страну ДПС, и фактички поништио опредељење већине Никшићана на претходно одржаним локалним изборима. Иако су га представници опозиције, па и његове матичне странке оптуживали за политичку корупцију и примање мита од ДПС за наведени потез, тужилачки органи су у “објективној” истрази утврдили да се у Ђуровићевом случају то није догодило.

Ово је демонстрирало сав опсег псеудодемократске машинерије црногорског режима, који је у циљу опстанка на власти чак и на локалном нивоу спреман да инструментализује и погази независност и оних органа који би морали да буду независни како би се уређење у Црној Гори уопште могло назвати демократским. Али кога је брига за теоријска и појмовна одређења када Ђукановићев режим иза себе има најзначајније западне центре моћи, који су зарад реализације сопствених стратешких интереса на Западном Балкану спремни да црногорским властима прогледају кроз прсте на свако пљување у лице демократским начелима, допуштајући им притом да носе епитет “демократије”.

На наредном примеру, који представља још једну потврду вештине са којом су Ђукановић и његови најближи сарадници претворили црногорску политичку сцену у сопствену реторту, у којој могу да изводе експерименте докле год не добију жељени резултат, можемо видети како горепоменута ПЦГ, од формално опозиционе партије која се буни и протестује због куповине свог одборника, показује своје право лице – лице једне од многобројних политичких филијала ДПС, која је након изласка Социјалдемократске партије (СДП) из владајуће коалиције почетком 2016. године пружила неопходну подршку ДПС за останак на власти. На изборима одржаним у октобру исте године, бирачи су сасвим заслужено послали ПЦГ на политичку маргину, где јој је уосталом и место, али је њен оснивач и бивши лидер Дарко Пајовић за пружање сламке спаса ДПС награђен местом црногорског амбасадора у НР Кини, на којем се и сада налази.

У актуелном периоду, Ђукановићев режим покушава да лествицу изигравања демократије постави на још виши ниво, и то тако што посредством своје испоставе опскурног назива Црногорска, настале из некадашње Црногорске демократске уније (ЦДУ) актуелног црногорског амбасадора при Светој Столици и блиског Ђукановићевог сарадника Миодрага-Мића Влаховића, подноси иницијативу за смену градоначелника Будве Марка-Бата Царевића, осведоченог добротвора Српске православне цркве (СПЦ), чији је највећи “грех” у очима Црногорске, а заправо ДПС, то што не скрива своју припадност српској цркви и народу. Иначе, интересантно је да се оснивач Црногорске, некада осведочени комуниста Драган Иванчевић-Пурко, определио да изађе из политике и посвети се далеко уноснијем занимању – хотелијерству, будући да је власник хотела “Адрија” у Будви.

На јесен нас очекују редовни парламентарни избори у Црној Гори. Остаје да се види који су модел Ђукановић и његова камарила осмислили да обесмисле демократске процедуре и након предстојећих избора наставе да јашу на грбачи грађана Црне Горе. Судећи према ономе што смо до сада видели, извесно је само да им у томе неће мањкати безочности.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here