Иако су снимци бруталне полицијске репресије над легитимно изабраним властима Будве и обичним грађанима у два наврата претходних дана шокирали не само црногорску, него и регионалну и међународну јавност, истини за вољу треба рећи да је однарођени режим Демократске партије социјалиста (ДПС) у прошлости умео да се на врло бруталан начин (додуше, без примене отворене физичке силе) обрачуна и са будванским властима из сопствених редова, те су тако, под образложењем умешаности у вишемилионске коруптивне послове у вези са грађевинским земљиштем, 2010. и 2014. године хапшени, а потом и процесуирани будвански градоначелници Рајко Kуљача (иначе недавно преминуо) и Лазар Рађеновић, обојица функционери ДПС.

Ако бисмо мало загребали испод површине и покушали да схватимо због чега је Будва, као један од главних центара црногорског туризма, у последњој деценији толико пута уместо по туристичкој понуди у јавности препознавана као један од главних полигона за тестирање строгоће црногорског режима, увидели бисмо да је директива за репресије и хапшења будванских званичника по правилу долазила “преко брда”, из Подгорице, а не од локалних инстанци. Наиме, кључни “грех” Kуљаче и Рађеновића у ранијем, односно градоначелника Марка-Бата Царевића из Демократског фронта (ДФ) и председника Скупштине општине Kрста Радовића из Демократске Црне Горе (Демократе) у актуелном периоду, јесте у томе што су одбили да се повинују налозима апсолутног господара Црне Горе Мила Ђукановића и пристану на усвајање урбанистичких планова који одговарају искључиво његовим и интересима његових пословних партнера.

То је по правилу изазивало веома бруталну освету, па су именовани хапшени и држани у мемљивим подрумима будванског Тужилаштва, а у случају Kуљаче и Рађеновића и у спушком казамату. На тај начин, будвански челници су скупо плаћали уверење да је једино истински одрживо решење да о будућности Будве одлучују њени грађани и општинско руководство.

Имајући то у виду, било би и више него пожељно да челници будванске ДПС, у тежњи да по сваку цену преузму локалну власт од ДФ-а и Демократа, престану да се скривају иза бруталности полиције и Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), такође допремљене “преко брда” у циљу завођења страховладе у Будви, и схвате да би и сами, ако и када поново дођу на власт, уколико не буду играли по нотама из Подгорице могли да на себи осете Ђукановићев гнев. Истовремено, лидери локалног ДФ-а и Демократа би требало да схвате да њихови стварни противници нису у редовима будванске ДПС, већ у редовима Ђукановићевог режима, који их све заједно презире и настоји да својим пипцима, оличеним у полицији и правосуђу, које иначе на примеру Будве поступа са неуобичајеном експедитивношћу и ефикасношћу, потчини Будву и њене ресурсе и потенцијале интересима “Прве фамилије” и њених пословних партнера.

Због свега тога, не само политички функционери, већ сви грађани Будве би требало да одбаце међусобне политичке поделе које пресецају њихове породице, и уочи локалних и парламентарних избора, заказаних за 30. август, Ђукановићу и његовом режиму пошаљу јасну и гласну поруку да Будва није и неће бити њихова прћија.

--

Leave a Reply