НАТО бомбардовање Савезне републике Југославије почело је 24. марта 1999. године. Интервенција Алијансе предвођене Сједињеним Америчким Државама извршена је без одобрења Савета безбедности УН, због оптужби да српске снаге безбедности спроводе етничко чишћење над косовским Албанцима.

Непосредан повод за напад НАТО-а на једну суверену земљу био је оружани сукоб српске полиције и побуњених Албанаца током полицијске акције 15. јануара 1999. године, у косовско-метохијском селу Рачак, када је наводно убијено 45 цивила албанске националности.

Тврдње да се у Рачку десио масакр и да га су га починили припадници српске полиције и војске изнео је шеф Косовске верификационе мисије ОЕБС-а, амерички дипломата Вилијам Вокер.

Како за Спутњик каже Момир Булатовић, који је пре две деценије био председник Савезне владе СРЈ, Вокерови наводи били су лаж и изговор за напад на нашу земљу.

„Акције попут бомбардовања Савезне републике Југославије се планирају месецима и годинама. Моје лично искуство је било да сам 1996. године у Белој кући сазнао да су њихови планови такви. Да, завршен је рат у Босни и Херцеговини, одлично — завршили сте Дејтон, али наредно је Косово и Метохија. Било је само питање када, којим поводом, шта ће се десити, па да се та захуктала машина коначно пусти у погон“, објашњава Булатовић.

Да нема говора о томе да су у Рачку страдали цивили, а камоли да су били масакрирани, објашњава и Горан Радосављевић Гури, генерал полиције у пензији и командант акције „Рачак“.

„Почетком јануара те године почели су интензивни терористички напади на целој територији Косова. У Рачку се, према нашим сазнањима, налазила терористичка породица Мујота, чији су чланови били одговорни за низ терористичких напада на полицајце и цивиле. Зато је штаб у Приштини одлучио да се изведе антитерористичка акција како би се дошло до њих“, објашњава Радосављевић.

Акција српске полиције је, прича генерал, била успешна, а терористи су ликвидирани. Међутим, како наводи, неко је издао наређење да се повуче јединица од 100 српских полицајаца који су након акције остављени да обезбеђују Рачак.

Тако је, наставља Радосављевић, шеф Косовске верификационе мисије ОЕБС-а Вилијам Вокер уз помоћ такозване ОВК сутрадан ушао у село и инсценирао читав догађај.

„На основу онога што сам лично видео без оклевања тај догађај могу описати као масакр и очигледан злочин против човечности. Свет мора да осуди ово зверство“, изјавио је Вокер тада на конференцији за новинаре.

Генерал Радосављевић пак тврди да Американци никада неће признати да су они инсценирали да је у Рачку извршен масакр, јер је јасно да је Вилијам Вокер имао задатак да направи окидач за бомбардовање СРЈ.

„Не можете ви да направите масакр ако цео дан водите борбу, а нема цивила, само наоружани људи који су били у тој у школи. Свако од њих је имао барутне честице на рукама што значи да је учествовао у борби“, напомиње Радосављевић.

И Даница Маринковић, истражни судија Окружног суда у Приштини, која је била задужена за истрагу догађаја у Рачку, за Спутњик каже да је Вилијам Вокер искористио акцију српске полиције и њен исход лажно представио читавом свету како би се оправдало бомбардовање једне суверене државе.

„Сви докази које смо пронашли на лицу места, као и аутопсија тела, указивали су на то да су у Рачку били терористи. Доказано је да они нису били недужни сељани како је то Вокер лажно представио, већ припадници терористичке банде“, категорична је Даница Маринковић.

Како истиче, Американци су чак манипулисали бројем људи који су страдали у акцији у Рачку.

„Они су тврдили да је у питању 45 цивила, а ми смо у џамији пронашли 40 тела, па се поставља питања где је тих пет тела? Та тела никада нису пронађена. Да ли су то били амерички генерали или војници који су учествовали у обуци терориста и борби, па су хтели да их прикрију?“, пита се Даница Маринковић.

Међутим, упркос доказима југословенске стране да у Рачку није извршен масакр, НАТО је тај догађај искористио како би оправдао напад на СРЈ. Бомбардовање је трајало пуних 78. дана.

loading...

1 KОМЕНТАР

  1. Treba da se Udružimo i Samoorganizujemo i da formiramo RATNI ŽIRO RAČUN U BANCI. Svako od nas trebalo bi da prvog u mesecu uplatimo 20,00 dinara. Ova obaveza bi bila samo na nas koji nismo učlanjeni ni u jednoj političkoj partiji danas u Srbiji. Po mojim proračunatima ima nas preko 3.500.000 miliona NE PARTIJACA. Pazi sada 3.500.000 puta 20,00 dinara to je 70.000.000,00 dinara. Kada za te pare kupimo u toj istoj banci dolare to je 104 dinara to bi onda imali 673.076,92 američka dolara. Našli bi i angažovali naj eletniju detektivsku agenciju da nam on referiše gde Vilijam Voker živi, sa kim živi kako živi, ima li neki tajm vremena kad ide u šetnju, kafić ili se bavi trčanje i slično. To nas nikako ne bi koštalo više od 100.000,00 dolara. Za 500.000,00 dolara možemo da naručimo sve što poželimo za te pare možemo angažovati bilo koga u americi da Vokera nabiju na kolac. To bi bio naš odgovor Vokleru. Nikad se nezna možba buđenje u Srbiji ipak se dogodi i ove 2019 godine. Ja verujem u to i spreman sa da učestujem u svemu, ja bi dao i preko 1.000,00 dinara. Lrp pozdrav svima iz Sunčanog Beogrqada . Vaš DRAGANešković

Оставите одговор