Све смо предвидели.. и то као обични и необавештени читаоци новина. Све, а посебно да је највећа заблуда очекивати да ће овај конгрес донети нешто ново.. Ово неће бити никакав конгрес реформи писали смо, који је заказан за сутра… биће конгрес Милове партије..слика његове доминације на штету већине бирача ДПС-а и извесан пут ка његовом коначном поразу у Никшићу који га чека. Симболично одакле си кренуо ту се и враћаш ..Круг којим свако завршава свој почетак. Просто је досадно понављати колико је истрошених политичких трикова Мило опет користио да би завео своју партијску и црногорску јавност и највише себе. Каже Ђукановић како ће 60% нових бити у Главном одбору те партије, већином младих. Да истина, тако је било увек, једне одбаци друге именује, а једно је сигурно ни једни ни други се не питају ништа, нити одлучују. Друго, на челу остаје „незаменљиви Вођа“, једини могући председник у оваквом ДПС-у. Истина и даље „млад“ иако је близу шесте деценије, али у ствари „политички стар“ дотрајао, наставиће „реформски“ да управља „новим“ младим узданицама да ће они бити „радосни“ због нових пораза. Треће, на врху странке треба довести младе, али губитнике, да би се главни губитник Мило осећао комфорније… Сећате се колико смо то пута понављали истичући прво Ивана Вуковића градоначелника Подгорице, младог „Миловог јастреба“ у чијем је мандату ДПС у главном граду доживео највећи пораз у својој историји, или Андрију Николића, његовог личног омиљеног и бившег новинар-а, уколико не рачунамо Тамару Никчевић, је такодје доживео драматичне резултате на последњим изборима у његовом и Миловом граду, је Ђукановић предложио као кандидате за потпредседнике.. И ево их, синоћ их је лично Мило предложио, и не само њих, да би показао континуитет свог непотизма. Мило је за једног потпредседника предложио свога кума Николу Ракочевића, као и сина некадашњег блиског пријатеља др Диздаревића из Бијелог Поља који је деценијама био у име овог града у врху Милове странке, династија се наставља. Ту је и др Јефто Ераковић, бивши директор Клиничког центра Црне Горе у Подгорици, такође из Никшића. Четврто, морао се измислити „кривац“, Душко Марковић је био идеалан за ту улогу, упкос чињеници да је синоћ до касно упорно одбијао да повуче своју кандидатуру за потпредседника. Био је предсједник Владе која је изгубила изборе бранећи Милов закон против цркве и био је права личност на којој ће Мило новим и младим почетницима одржати јефтини курс о кажњавању губитника на самом врху што би требало да развије осећај страхопостовања код нових уз фарсичну амнестију самог себе као главног кривца. Све ово већ деценијама гледамо и слушамо и зато је било све лако и предвидети, јер Мило не зна другачије него да „господари“ и убија „демократију“ посебно у својој странци, и тако изазива последњу живост из ње претварујyћи је у окошталу, утамничену и безидејну структуру за било какав нови реформски искорак или корак будућности. И за крај да искористимо ону чувену од Валтазара Богишића „Што се грбаво роди време не исправи“.
Извор: Националист
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: