Недавно је на кабловској емитован документарно-фиктивни филм „Хјустонe, имамо проблем„
Наиме, ради се о томе да су током педесетих и шездесетих година прошлог века у свемирској трци учествовала три играча – САД, СССР и Југославија. Ипак, иако је прича по признању аутора прилично нетачна, интересантан је начин на који су, како то обично бива, заједно са измишљеним убачени и истинити детаљи. Као и питање где је стварна граница између истине и фикције.
Умешаност Југославије у пројекат највећих могућих размера почела је много раније, 1929. године. Наиме, у то је време словеначки научник Херман Поточник писао књигу о свемирским путовањима, пуну револуционарних идеја на тему пројектовања ракета и технологије потребне за боравак човека у свемиру. Нажалост, Херман је током писања књиге преминуо, док су његова истраживања, заједно са нацртима модела, волшебно нестала. Да би 1947, након што је нова власт устоличена, изненада осванула у Удби. Врх државе на челу са Ј. Брозом, схвативши богатство идеја г. Поточника као и предност коју би могли да имају у односу на СССР и САД у свемирској трци, започиње 50-их година прошлог века сопствени свемирски програм.
У докуметарцу су приказани и снимци неких од резултата остварених у оквиру програма, велики подземни Објекат 505, заједно са оближњом лансирном рампом на граници између Хрватске и БиХ, у коме је конструисана прва југословенска ракета за пут у свемир, и постројења у Пули која су служила за обуку астронаута за рад у бестежинском стању.
Истраживања су кулминирала лансирањем ракете “Триглав 1“ у стратосферу, са живим прасетом.
Ипак, ракета је након лансирања пала у приобаље Италије, што се испоставило као велики проблем. Решили су га, наравно, наши вешти поморци, који су први стигли до њених остатака и покупили их, заједно са прасетом које је преживело. И, ту је програм стао, пошто су економисти израчунали да би даље улагање у развој довело да банкрота државе. Ипак, заплет се даље усложњава.
Наиме, за разлику од Југославије која је имала свемирску технологију али не и новац, ту су САД са гомилом новца али и серијом неуспешних покушаја да ишта пошаљу у свемир. Наравно, како већ обично бива, пао је договор да за 2,5 милијарде долара (данашњих 50) Југославија свемирски програм прода САД. Што се, по причи, и дешава почетком 60-их, непосредно пре лансирања Гагарина у орбиту. За примопредају је искоришћено Титово путовање Галебом у Мароко, у чијој се пратњи налазио и теретњак са комплетним свемирском опремом и документацијом.
И, срећној причи би ту био крај. Што ова нажалост није, пошто су Американци ускоро открили да ништа од купљеног не ради. И почели да траже да се технологија преправи, или да им се врате паре. Током чувене посете Броза Кенедију 1963. (непосредно пре атентата на Кенедија у Тексасу, али и неуспешног покушаја атентата на Броза у Њу Јорку) договорено је да Југославија у тајности пошаље 26 инжењера како би помогли Наси у покушају да оспособи бар део нечега за шта је дала свој трогодишњи буџет. Додуше, југословенски инжењери нису успели да поправе продато, али јесу накнадно у Наси направили значајне каријере.
На крају су све до 1969, и успешне мисије Аполо 11 на Месец, Американци покушавали да оспособе нашу технологију, након чега су од Југославије дигли руке. Уложених 2,5 милијарди претворено је у дуг, који је временом нарастао на 20 милијарди долара. Касније је учињен још један покушај да се увозом аутомобилске технологије из Југославије покрије бар део америчких потраживања, али је и он, нажалост, био неуспешан. Онда је Тито умро, а са њим и земља.
Филм наизглед делује као зезање, али доста фино урађено. Зачињено коментарима Славоја Жижека на тему пројектовања истине у медијима, као и о пореклу и улози теорија завера.
Прочитајте још: ПРВИ СНИМЦИ: Руси објавили видео српско-руске војне вежбе „Барс 2016“ (ВИДЕО)
ЗАВЕТ ЦАРИЦЕ МИЛИЦЕ: Нека ове свеће упали онај ко освети Косово! (ФОТО)
Извор: Б92