„За тачност информација не гарантујем” – какав приповједачки додир има ова реченица, готово да сама окупља слушаоце око ватре, поиграва се са вјеродостојношћу: може бити истинито, а и не мора да значи? Сем тога, приповједач није ни дужан да говори истину, то је застарело, само ви начуљите уши и пустите га да прича, а лаж од чињеничног стања разврстајте сами. Ако сте довољно кадри. Међутим, осим што је ефектна у наративном смислу она је корисна и као потенцијални алиби: „Ко је то написао? Ја? Па ја сам на почетку казао да не гарантујем да је истина? Дај прво да видимо who let the cat out of the bag, па онда са њим види, немој мене недужног!”. И очас посла се оперу руке.

Исто је и написао Светислав Басара 02. новембра у својој колумни „Сахрана библијских размера”, стварно ефектна реченица: „За тачност информација не гарантујем”. Само пет ријечи, а тако звучно. Елем, да ставимо папир под лупу и извршимо кратку текстолошку вивисекцију и утврдимо какве су то информације о чијој тачности Басара не гарантује, али их преноси: „Прича каже да се већ у четвртак увече на сајту Новости појавила вест да је митрополит умро, али је – зли језици кажу по наређењу једног утицајног црквеног врховника – брзо уклоњена”. И заиста јесте, Басара је непогрешиво у праву, тачно да су Новости неумјесно пораниле, знам то, јер је и мене, као и многе друге грађане Црне Горе вијест дубоко узнемирила и потресла, оно што није тачно (додуше, није страшно јер Басара не гарантује) је да је вијест уклоњена по наређењу утицајног црквеног врховника. Уклоњена је просто зато што је била непровјерена и нетачна, наиме – митрополит Амфилохије Радовић је, у тренутку док Новости ово пишу, био жив. Тако је објавила Митрополија и свима нам је лакнуло.

Хајде сад да се концетришемо јер се Басарине информације, о чијој тачности не гарантује, оптички увијају под увеличавајућим стаклом наше лупе: „(…) због непосредне близине датума – пала је одлука да шира јавност о митрополитовој смрти буде обавештена тек 31. октобра. Зашто 31. октобра? Зато што је то дан када је умро Св. Петар Цетињски. Какве то везе има? Ех, какве. Бар је то јасно. Ако макар приближно умреш на дан кад је умро светац, и сам постајеш светац. Дан разлике – шта је то.” Овдје сам се збунио, лупа ми је за руком задрхтала, прост народ би се потресао, омладина би се запитала: what the fuck?

Уђите на српску википедију (мада вас и сјећање добро служи) и претражите чланак о блаженопочившем митрополиту, и тамо ће вам у одјељку о упокојењу цетињског архиепископа изаћи тачан датум, час и минути кад је смрт наступила: 30. октобра 2020. године у 8:20 часова, у Клиничко-болничком центру Црне Горе, после примања Свете тајне причешћа. Ово је одлично документован факт који свједочи свештенство и особље Кличног центра, а преко њих и сви ми који смо тог јутра искрено жалили. Међутим, Басара мисли другачије. Он виспрено, у маниру детективског жанра, процјењује да су Новости ипак биле у праву, него је Црква сачекала 30. октобар да би се датум приближио датуму упокојења Св. Петра, па би тако и митрополит Амфилохије постао светитељ? (пошто ваљда то тако иде?) Или не Басара, него ови који су му потурили причу, а он је само прича и за тачност информација не гарантује.

Бацио сам лупу. Даље не вриједи читати, препући ће хипофиза. Просто не постоји когнитивни процес који би могао фино да рашчлани овај наум, па тек онда да га разумије: зашто би неко написао нешто оволико недобронамјерно, депласирано и глупо? Или постоји разлог, макар се прича по кулоарима, ово стварно није моје, него помињу зли језици: Светислав Басара је аутошовиниста, лобиста Мила Ђукановића, зао човјек без кредибилитета који је годинама у стваралачкој кризи, лобирање и текстови по наруџбини су му пореметили стваралачко надахнуће и остао је вјечито јалов, без могућности да икад више понови „Фаму о бициклистима”. Још једном, понављам, ово није мој став већ сам чуо од других, за тачност информација не гарантујем.

Стефан Синановић

--

Leave a Reply