Ово је мајор Матија Благотић који је у Балканским и почетком Првог светског рата био командир батерије у Првом дивизиону Четвртог артиљеријског пука Моравске дивизије.

Родом је из Јагодине где је завршио гимназију и био изузетан ђак. Војну академију је завршио 1905. године као десети у рангу од 135 питомаца, стекавши чин артиљеријског потпоручника. По завршетку академије одлази на службу у Зајечар, а у Тимочком артиљеријском пуку стиче чин артиљеријског капетана друге класе.

Након изузетног држања у Балканским ратовима, Благотић као стипендиста Министарства војног Краљевине Србије 1913. године одлази у Вишу техничку школу у Бриселу, а студије у овој најбољој европској техничкој школи прекида аустроугарска објава рата Србији и он се враћа јуна 1914. где постаје командир његове некадашње батерије уз унапређење у чин артиљеријског капетана прве класе. Због успешног командовања и примерног јунаштва током Церске битке указом министра војног, Благотић је 1914. године одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Већ наредне 1915. године српска влада га је, као члана делегације, послала у Сједињене Државе да у Њујорку да преузме раније купљено оружје. На том одговорном задатку Благотић бива унапређен у чин артиљеријског мајора. По повратку из САД наредне године он долази право на Крф где добија службу у Генералштабу српске војске.

Међутим, већ 1916. године Благотић се нашао међу 133 официра Српске војске који су те године послати у Одесу, у Русију. Постављен је за предавача у Школи за резервне официре Српског добровољачког корпуса припремајући Србе дезертере из аустроугарске војске за прикључење Српској војсци на Солунском фронту. Када је овај корпус отишао на Солунски фронт, Благотић одлучује да остане у Русији која је пролазила кроз турбулентно револуционарно време. По формирању беле тј. царске добровољачке војске, Благотић постаје командант хаубичке батерије у саставу Допунског батаљона под командом адмирала Александра Васиљевича Кољчака.

Благотић је био и официр Српског добровољачког корпуса у Русији који се борио на страни белих против Лењинове Црвене армије. Бранећи град Казањ од напада комуниста, храбро је погинуо код моста Романовски.

Указом Владимира А. Лебедева, помоћника министра војног царске руске војске, од 17. августа 1918. године (дан након његове погибије), јединица којом је командовао добила је назив Хаубичка батерија мајора Благотића. Градска дума Казања одлучила је да при тамошњем универзитету успостави стипендију за школовање сиромашних студената на име Матије Благотића, а једна основна школа и улица у Казању понеле су име „Српски мајор Матија Благотић“.

Указом министра војске и морнарице Краљевине СХС од 16. маја 1920. године мајор Благотић је посмртно одликован и другом Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, а 20 година касније у Београду је основано Удружење ратника добровољаца мајора Матије Благотића који су се борили у Русији.