Стеван Шајн, музичар из филма, каже да је плакао гледајући филмске сцене

Убијања, силовања, зверства каква човек не може ни да појми, усташе су волеле да зачине и бизаростима, које само још више стежу желудац и леде крв у жилама… Та извитопереност ума, када је смрт брутална и извесна, јесу и ромски оркестри који свирају док џелати кољу, приказани и у филму „Дара из Јасеновца“. О зверствима уз звуке тамбура сведочили су и Мусолинијеви фашисти, зликовци који су се згражавали над злоделима усташа.

TAMBURAŠ IZ DARE IZ JASENOVCA Pozlilo mi je na snimanju, izgledalo je stvarno! Plakao sam, a samo delić zverstava je prikazan

Стварне сцене из логора

„У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и њених 120 ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година… Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове…“, писао је из Пребиловаца генерал Александар Лузано Мусолинију, а забележено је у књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ проф. Гидеона Грајфа, у којој даље пише:

„… Злочинци су на смену силовали учитељицу Српкињу… и пред децом је убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре…“

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

И у „Дари из Јасеновца“ ромски оркестар свира ужичанку док се логораши играју „римских столица“ – столица је више него њих, па кад музика стане, ко не седне, следује му србосјек – клање усташким оружјем смишљеним за Србе. Једног од тамбураша играо је и Стеван Шајн Kуса из Надаља код Србобрана, који за Kурир каже да му је на снимању позлило.

  • Први дан снимања имао сам осећај као да сам стварно у логору. Они људи, керови, па мотори немачки… Мада сам знао да су то све наши глумци, потресло ме као да сам стварно у Јасеновцу. Јако тешко је то поднети. Позлило ми је, скочио ми је притисак, замало се нисам срушио. Ионако кубурим с притиском и срцем – вели Шајн. Додаје и да „Дару из Јасеновца“ није могао да одгледа до краја:
  • Верујте, изашао сам напоље, нисам могао то да гледам. Плакао сам. А још кажу да је само делић зверстава приказан, можда четвртина. Да се снимало све како је и било, људи не би могли поднети и гледати.

Оставите Коментар