У нашој свеопштој релативизација свега и свачега, један твитер коментар овдашње глумице (очито нервозне због лошег биоритма, ПМС-а или каквог сличног разлога) добио је невероватан и апсолутно незаслужен значај. И због тог вештачког значаја и пишем ову реакцију, а не због тога шта мисли Мајмуница Марта из „Нодија“, Пеперминт из „Јагодице Бобице“, курва из „Белог одела“ и оснивач „Хепи телевизије“. Најпознатија као Ана Анђелић из „Отворених врата“, Биљана из „Булевара револуције“ и Милица из „Ножа“. Дуго већ у улози филмског продуцента (стоји иза филма „До коске“).

Ништа од тога не наговештава нека њена, макар минимална интелектуална и, посебно, теолошка знања. Иако се она овде упушта у директну и жестоку полемику са професором београдског Универзитета, доктором Иринејем Буловићем, међународно познатим научником и уваженим гостом на сваком Богословском факултету у Европи. Полиглотом и ерудитом, коме образовање и интелигенцију признају чак и његови непријатељи.

Али, наљућена Бојана је устала против права владике Иринеја на мишљење, и као научника и као портпарола (осам векова старе) Српске Православне Цркве.

Иако он нема никакве државне и политичке ингеренције, она му спори да каже шта мисли о једном у целом свету отвореном и неизвесном политичком питању (правима идеологизиваних LGBT организација да законски и са подршком ЕУ намећу, силом, нашој и другим државама свој начин размишљања и поглед на свет).

Уз то, госпођа Маљевић неочекивано стаје на страну овдашњег режима, уз (од стране епископа Иринеја критиковану) министарку Г. Чомић, чувену по свом предизборном игроказу где је стрељају/вешају и грудвама засипају у споту који ће се вечно памтити по свом смехотресном садржају.

Па тако наводно опозициона филмска делатница стаје у одбрану једне важеће министарке у актуелној влади, а против гласа отпора њој на тој функцији, из елитних редова духовне културе.

Чудан обрт у досадашњем поретку ствари, где се (чак и у овом коментару на „Новој С“) наводи супротно: па се владика Бачки прозива за подршку властима, а Б. Маљевић сматра опозиционарком и правом правцатом институцијом.

Као у театру апсурда.

Уз то, њу новинари називају „уметницом“ (што је, рецимо, ОК), али др Иринеја не називају професором доктором, ни научником (што он свакако јесте).

Па се и ту додаје мало пропагандног зачина у читаву ову ствар.

Само у нашем купусишту су могуће овакве ствари и ситуација где једна глумица јавно каже епископу своје Цркве да је „боље да ћути“, у претећем тону и безобразном, неваспитаном маниру.

Сувише се опустила, па мисли да је титоистичко безбожништво још на власти и да може да изиграва ововековног Николетину Бурсаћа и да се као полит-комесар гласно о претећи обрачунава са Богом и Његовим заступницима на земљи (и међу људима добре воље).

Та времена су заувек прошла и не треба да прети никоме, са идејом да је неком (ма коме) „боље да ћути“, јер јој, како написа, „мало фали да њему (владици Иринеју) и целом Синоду појасни шта је неприхватљиво“. Уз додатак „а близу је фебруар“ (Сретење, избор патријарха, ниске температуре, парење мачака, шта ли)?!, и још једно упозорење: „Не провоцирајте МОЈЕ СТРПЉЕЊЕ и оставите хомосексуалце на миру“.

Са све ироничним: „Хвала“, на крају ове трагикомичне твитер-баладе.

Замислите само, наша Црква се усуђује „да провоцира Бојанино стрпљење“! Какви дрзници, замислите само!

А „близу је фебруар“, шта год то значило.

Остаје само да се упитамо да ли смо сви ми нормални као друштво са оваквим егоманијачким реакцијама, које додатно смањују какву такву комуникацију између хетеросексуалних и хомосексуалних Срба и Југословена.

Онима које она тобоже брани свакако није неопходно да их ма ко заступа на овај и овакав начин, глупичасто и ничим изазвано.

Па није насиље ако се неко не слаже са вама (са хомосексуалцима, са либералима, конзервативцима, са мном, с ма ким), ако је то само нечији став без икаквих позива на физички обрачун или ону количину нетрпељивости какву показује професорка „креативног менаџмента“, доцент на ФЕФИ („факултету за економију, финансије и администрацију“), што сам, ето, заборавио да споменем у сажетом представљању нервозне и љутите г-ђе Б. М.

P. S.

А жао ми је због свега, пре свега због мог искреног поштовања према Бојаниној сестри Ани, која је и добар човек, и одлична глумица, али и истински верник наше Цркве.

Тако то бива код нас у Србији. Разни плодови са исте гране.

Драгослав Бокан

Оставите Коментар