Можда је наслов мало хиперболичан, не зато што Џон Фротингам за кога вероватно данас први пут чујете није имао дела да буде највећи заборављени добротвор већ јер је таквих заборављених дискретних хероја, нажалост много. Џон Фротингам телом американац, а срцем Србин је 1914. године, када је чуо о судбини Србије у Великом рату, истог трена потражио начин како да помогне. Фротингам је најпре донирао 10 хиљада долара што је био само почетак његовог рада на помоћи Србији и њеном народу. Потом је у новембру 1914. године послао читаву једну болницу за Београд, са опремом и особљем од укупно десет лекара и помоћника. Вредност болнице са свим пратећим материјалом износила је око 200 хиљада тадашњих долара.

Такође је у Србији основао и до краја постојања финансирао два дома за српску ратну сирочад:

Први дом, је био Српско – амерички дом. Дом је прошао цео ратни пут од Београда, преко Битоља, Солуна, Атине, Нице, поново Београда и на крају Сремске Каменице где је постојао док и последњи питомац није ишколован и отиснут у живот. Други дом, је био Дом у Врању смештен у две новоизграђене двоспратне зграде за смештај ратне сирочади (кроз који је прошло око 600 питомаца) и треће за пријем гостију. Претпостављамо да је беспреметно уопште и напомињати да су ове тадашње цифре непојмљиво веће вредности од истих данашњих. Колико је ово била значајна и велика помоћ, човека који никакве повезаности са Србијом пре тога није имао је чињеница да је та укупна помоћ била у висини троструког државног буџета Србије из 1915!

loading...

Оставите одговор