Срђан Марковић, лидер протеста ‘Један од пет милиона’, иза кога стоји лидер СЗС, тајкун Драган Ђилас, поручио је да ће бојкот опозиције успети ако излазност на предстојећим парламентарним изборима буде мања од 40 одсто.

Стручњаци, међутим, кажу да Србија годинама бележи веома стабилну излазност преко 50 одсто и да не очекују већи пад у погледу броја бирача.

ПСГ се не изјашњава

Марковић је уверен да би излазност испод 40, односно 35 одсто представљала велики успех опозиције.

  • Успех ће бити ако на изборе изађе 40 одсто грађана, а највећи успех ће бити ако тај проценат буде износио 35 одсто. Странке треба јасно да се изјасне да ли су за или против бојкота. Бојкот је ствар којом се мења овај систем… Ако се будемо бавили нашим партијским интересима, а не општом користи, никад ништа нећемо променити. Морамо бити одговорни – рекао је Марковић, преносећи тако ставове лидера Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, који води кампању бојкота предстојећих избора. Ипак, засад је крајње неизвесно које ће све странке бојкотовати изборе. Покрет слободних грађана Сергеја Трифуновића засад се није изјаснио, као ни Демократска странка Зорана Лутовца, ДСС Милоша Јовановића, СПАС Александра Шапића.

Стручњаци са којима је Информер разговарао објашњавају да закон не прописује да праг излазности мора бити 50 одсто, те да су избори легитимни и законити у случају и мање излазности. Током последња три гласања на парламентарним изборима – 2012, 2014 и 2016. године – бележи се стабилан одзив више од 50 одсто уписаних бирача (видите оквир). Бојан Клачар, извршни директор Цесида, каже да ни 2020. не очекује превелике осцилације излазности.

  • Из угла успешности бојкота, излазност од 40 или мање би свакако била добра вест, али треба поштено рећи да је данас веома преурањено лицитирати са бројевима јер имамо исувише непознатих фактора и много времена. Досадашња пракса нас учи да смо од 2003. на овамо имали релативно високу и стабилну излазност већу од 50 одсто, имајући у виду реално присутни број људи у Србији. Најлошија излазност у последњих неколико година је била у другом кругу председничких избора 2012. године, када је изашло нешто више од 46 одсто уписаних бирача. Можемо очекивати мању излазност – и због бојкота и због миграција – али и снажну мотивациону кампању СНС, па су моја очекивања да излазност неће бити знатно лошија – оцењује Клачар.

Зависи од више фактора

Ни политички аналитичар Бранко Радун не очекује драстичан пад излазности.

  • Тешко је у овој фази проценити колика ће бити излазност јер све зависи од више фактора. И колико ће бити ефикасна кампања и ко ће све бојкотовати изборе. Ипак, не очекујем драстичан пад излазности. Важно је напоменути да су избори легитимни и законити и ако излазност буде мања од 50 процената – напомиње Радун.

Стефановић на челу радне групе за изборе

Влада Србије формирала је на последњој седници Радну групу за примену препорука ОЕБС у вези са изборима, а на чело тог тела именован је потпредседник Владе и министар спољних послова Небојша Стефановић.

  • Радна група треба да служи за унапређивање изборних услова, а један од њих је потпуно транспарентан бирачки списак. Измене се брзо региструју у бирачком списку и више нема опасности да бирачи буду уписани са погрешним подацима. Радна група жели да разговара и са другим домаћим и међународним институцијама о томе како Србија може да унапреди изборни процес – навео је Стефановић.

Чињенице

Избори 2012. – Излазност: 57,77%
Избори 2014. – Излазност: 53,09%
Избори 2016. – Излазност: 56,07 %


М. Дакић

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here