Лидер Покрета снага Србије и српски бизнисмен Богољуб Kарић поприлично се обрукао када је изјавио да је беџ који Срби носе поводом Дана примирја у Првом светском рату направљен у част болничарке из Швајцарске која је страдалој војсци много помагала?!
Kарић је наиме, поводом обележавања стогодишњице од потписивања примирја у Првом светском рату на свом Фејсбук профилу написао:
„Драги моји, част ми је да са свима вама поделим овај незабораван моменат, када ми је његова екселенција амбасадор Вељко Kовацевић доделио цвет Наталије рамонде.
Поводом 100 година од Победе у Првом Светском рату. Овај цвет дарује се поводом пробоја Солунског фронта и битке на Kајмакчалану. Наталија Рамонда била је болничарка из Швајцарске која је страдалој војсци много помагала.
Та значка симболизује цвет који расте на Kајмакчалану. Зато драги моји волите се, радите, градите и ширите љубав свакога дана.
Ваши Миланка и Богољуб са породицом Kарић“.
Управо овај статус изазвао је бројне полемике на друштвеним мрежама, јер болничарка коју Богољуб спомиње није постојала, а Дан примирја се обележава уз ношење беџа који представља комбинацију легендарног Ордена албанске споменице и Наталијине рамонде.
Подсетимо Наталијина рамонда (Рамонда натхалие) је биљка чија је симболика вишеструка за српски народ. Позната и као цвет феникс јер и када се потпуно осуши ако се мало залије, може да оживи, баш као што је из пепела васкрсла и српска војска у Првом светском рату.
Цвет који је жив и када је на око мртав је добио име по једној од најлепших српских краљица Наталији Обреновић.
Расте на истоку Србије и на планини Kајмачалан чији је највиши врх Свети Илија (2524 м), на коме је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта, против Бугара, у Првом светском рату.
Битка је вођена у другој половини септембра 1916. године и прва је српска победа од повлачења током зиме 1915/1916.
На врху Kајмакчалана је после Првог светског рата изграђена капела посвећена Св. Илији и Спомен костурница српским војницима. Kапелу су бугарске снаге разориле у 2. светском рату. Тада је нестало срце др Арчибалда Рајса које је било сахрањено у капели, костурница је оскрнављена после 1991, а непозната лица су 2009. године између капеле и спомен-костурнице забетонирала плочу са оптужбом против српских власти. Врх Свети Илија, на грчком Ворас, налази се на самој граничној линији са Грчком.
Наталијину рамонду открио је у околини Ниша доктор Сава Петровић 1884. године, а у литературу је увео Јосиф Панчић.
Реч је о ендемској врсти Западног Балкана, а осим у Србији расте само у Македонији и Грчкој.
Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.У народном говору се назива и васкршњи цвет јер поред тога што осушена када се залије оживи као феникс, цвета у време Васкрса.
У Европи, осим рамонди, свега две врсте имају ову способност анабиозе.
