У Првом светском рату највећи верски празници су поштовани, али у бомбардовању 1999. непријатељ није имао ни толико поштовања. Ускрс – 11. април те 1999. године, памтићемо као дан најжешћег удара на територију Србије и покушаја копненог упада.

Потпоручник Војске Југославије у пензији Петар Мишић подсетио је јутрос да ће Васкрс 1999. године, за време НАТО агресије, остати упамћен као један од најкрвавијих дана бобмардовања и најжешћих удара на тадашњу СР Југославију.

  • Тог 19. дана агресије и трећег дана покушаја копненог упада на територију СРЈ и Србије из правца Албаније, трпели смо најжешће ударе – рекао је Мишић и подсетио да су на Васкрс, који је те године пао 11. априла, на нас бацали и бомбе са поруком Срећан ускрс, Срби!

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

  • Оне су испаљиване са носача авиона – рекао је Мишић нагласивши да у свим ратним извештајима пише да је то најкрвавији дан за припаднике 53. граничног батаљона.

Тог дана погинуло је седам војника и један подофицир 53. граничног батаљона. Тог дана чак је и јато птица убијено, а употребљено је све што је могло да буде употребљено. Тај дан био је најкрвавији на караули Kошаре а млади војници хероји, на одслужењу војног рока, одбили су тада напад две бригаде. Kако су издржали, ником није јасно ни дан-данас.

Непријатељ је користио верске празнике за разлику од Првог светског рата када се примирје поштовало макар на црвена слова.

  • Тог дана на Васкрс погинула је и најмлађа жртва бомбардовања Бојана, беба од 9 месеци, у загрљају свога оца – подсетио је Мишић.

Бојана је тада била само бебица од 9 месеци.

Leave a Reply