У последње време, активисти на „лајни“, вајна грађанска опозиција и бивши јахачи српске апокалипсе са претензијом да буду и будући, почели су да у најцрњем и најрадикалнијем фашистичком маниру етикетирају све који мисле другачије од њих, па још то повремено негде и кажу.

Пошто су ове „демократе“ и „Европејци“ већ показали „грађанске“ навике спаљивање литературе (Информер, Курир и слично) и покушали да организују кристалну ноћ испред Пинка, сада су прешли на конвенционалније методе прикладне 21. веку, као што су монтирање жутих трака и обележавање кућа свих оних који не желе да клече ни пред амбасадама ни пред коалиционим партнерима шарених застава – наводи се на почетку саопштења новинара и активисте Томе Ловрековића, који додаје да и у таквој ситуацији покушава да задржи минимум људског достојанства, али не зна на који начин то да уради.

– Пре него што ми они који кидају споменике жртвама Космета, туку новинарке, упадају у станице полиције и насрћу на инспекторе, прете силовањима и вешањима, дођу у демократској црној тројци на врата да ме обележе у име европских вредности и против диктатуре, волео бих да се, некако, сам пријавим и маркирам – међутим, како истиче наш саговорник, у том науму има један проблем, па апелује не само на Ђиласа и Бошкића, Вука Хоовог Јеремића, већ и на њиховог ментора Скота, да открије где се налази „Централни регистар ботова“.

– Не знам докле су у процесу обележавања тих тричавих 5 или 6 милиона њихових неистомишљеника стигли и да ли су радили на пољу дигитализације, ако нису, ја сам за сваки случај припремио фотокопију личне карте, извод из држављанства и матичне књиге рођених, дипломе и другу потребну документацију, како би ме правовремено евидентирали. Не бих да буде неке забуне и да им на тај начин будем препрека на путу демократизације Србије. Молим надлежне да ми се што пре јаве – закључује наш саговорник.