ТЕМЕЉИ средњовековног храма на платоу Дворине у подножју Венчаца, после неколико година ископавања, сада се виде у правој величини, која изазива дивљење. Монументална црква била је већа од задужбине краља Милутина у Грачаници, а изграђена је у српско-византијском стилу. До открића на Дворинама сматрало се да оваквих храмова уопште није било на северу средњовековне српске државе.

  • Цркву оваквих димензија и архитектуре, са живописом који су радили велики мајстори, далеко превазилази задужбине и најмоћнијих племића. Само је владар могао да направи овакав објекат, као гробну цркву или епископско седиште. Још не знамо сигурно ко је био моћни ктитор. Претпостављамо да је цркву и комплекс око ње изградио цар Душан у 14. веку, као седиште измештене Београдске епископије, јер је Београд у том тренутку био у угарским рукама. Овај храм је и метафора Душанове политике ширења ка северу, које је прекинула његова изненадна и тајанствена смрт – каже археолог доцент др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду, који руководи истраживањима у организацији Народног музеја у Аранђеловцу.

Истраживачи сматрају да је Венчац у доба изградње храма био дубоко у безбедној српској државној територији, јер у близини нема ниједне тврђаве-прибежишта која би га штитила. Археолози кажу да сад почиње најдраматичнија етапа истраживања – ископавање припрате из које највероватније потичу огромни мемерни надгробни споменици. Реч је о плочама дужим од два метра, широким око метар и дебелим најмање тридесет центиметара. Ове грдосије су брижљиво углачане, са закошеним и дотераним ивицама.

  • Реч је о типичним средњовековним надгробним споменицима, који, као и данашњи, показују богатство и статус покојника. Овакве надгробнике могли су да имају само моћни људи, властела или црквени великодостојници. Они су померени са првобитних средњовековних позиција, јер су у доцнијим временима поново коришћени као споменици нових покојника на гробљу које је створено над рушевинама храма – каже археолог и историчар Владан Миливојевић, кустос аранђеловачког музеја.

Додаје и да је занимљиво да су и на камену којим је зидана црква нашли урезане још старије симболе јелена, „носиоца душе“, што указује на то да је и пре Душановог храма овде могло да буде неко свето место, старије гробље.

Огромни српски средњовековни споменици

Простор под Венчацем је опустео дуже од века, као и највећи део Србије, после Велике сеобе. Током поновног насељавања, средњовековна гробља су изгледала страно и потомцима староседелаца, а још више српском становништву које је долазило из других крајева. Зато је хумка са гробовима над срушеном црквом на Дворинама названа Маџарско гробље.

  • Потомци нису препознавали гробове предака. Занимљиво, иако ти „нови“ Срби гробља називају „маџарска“, „грчка“, „латинска“, они настављају да сахрањују покојнике на истом простору. То значи да знају да је реч о освећеном тлу – каже археолог Драган Ћирковић.

Археолози наводе да је истраживање цркве први корак у откривању тајни под Венчацем, јер се ту налазе и остаци огромне зграде која је у време изградње храма могла да буде епископски двор, али је и доцније употребљавана.

  • Према предању, ту је био двор Павла Бакића, последњег српског деспота. Снага предања у српском народу је невероватна, а управо о томе сведоче Дворине. Ни о цркви, ни о двору Бакића није сачуван ниједан савремени документ, али је народ очувао свест да се на овом месту налазила нека светиња и резиденција. Сада остаци велике прошлости поново излазе на светло дана и изазивају огромно интересовање – каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.

Представници Министарства културе и СПЦ су посетили Дворине и обећали помоћ да оне буду на прави начин заштићене, презентоване и доступне посетиоцима који долазе у великом броју чак и током ископавања.

НЕОБИЧНЕ ГРОБНИЦЕ

ИСКОПАВАЈУЋИ олтарски простор цркве на Дворинама археолози су открили две неуобичајене гробнице, направљене од плоча сиге из цркве. Биле су укопане дубоко у шут који је прекривао храм, неколико векова после његовог разарања.

  • Гробнице се налазе испред олтара, а у њима су сахрањиване значајније личности с овог простора. То указује да је становништво знало да се ту налазила важна црква – каже Владан Миливојевић.

 

Advertisements

1 KОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here