Од времена када је Југословен Душко Попов, двоструки агент, љубитељ брзих аутомобила и лепих жена, харао Европом и инспирисао Јана Флеминга да осмисли Джејмса Бонда, променило се готово све – осим саме шпијунаже.

Методи и технике су напредовали, али агенти широм света су и даље активни по страним земљама и дају све од себе да не буду ухваћени.

Ипак, нико није као легендарни агент 007, а мало их је и као Попов.

Све су чешће на мети истражних органа широм Европе, па и на Балкану, појединци који се сумњиче да „раде за Москву“.

„Тога је било и биће. Државе и царства долазе и пролазе, али шпијунажа остаје“, оцењује за Би-Би-Си на српском новинар Времена Милош Васић.

Шта се сад догодило?

Министарство спољних послова Бугарске затражило је крајем октобра од руског амбасадора у Софији да опозове дипломату оптуженог за шпијунажу и депортује га за Русију.

Дан раније, 28. октобра, Пољска безбедносна агенција саопштила је да је ухапшен један службеник Министарства одбране због сумње да је шпијунирао за Русе.

Бугарска, најближи савезник Москве током Хладног рата, приступила је Европској унији и НАТО-у у последњих 15 година, али је и даље готово у потпуности зависна од руских енергената.

Захтеву Министарства спољних послова претходило је саопштење бугарског тужилаштва које је водило истрагу о овом дипломати, првом секретару у амбасади Русије у Софији.

Од септембра 2018. године, овај дипломата је имао редовне састанке с Бугарима, укључујући високог званичника који има приступ поверљивим подацима о Бугарској, ЕУ и НАТО, а нудио им је надокнаду у замену за информације, тврди тужилаштво.

Слично се догодило и месец и по дана раније, када је бугарски тужилац оптужио Николаја Малинова, челника једне проруске невладине организације, да је радио у интересу Москве.

Званичници Русије нису коментарисали ове случајеве.

Малинов је, међутим, почетком новембра у Москви примио награду – од руског председника Владимира Путина лично – „за допринос у сарадњи две земље“, пренела је агенција Блумберг.

Мека шпијунажа

Мека шпијунажа“ све је важнији сегмент руских обавештајних активности, истиче за Би-Би-Си Гжегорж Кузински, експерт пољске невладине организације Варшавски институт.

„Ова стратегија не укључује прикривене дипломате, који су обично под будним оком локалних контраобавештајаца, већ подразумева ангажовање утицајних агената – који некада својевољно, некад јер су изманипулисани, а некада и несвесно, раде за интересе страних држава“, објашњава Кузински.

Русија шири утицај у иностранству користећи русофилске кругове – као и покретање бизниса и медијске пројекте, наводи Кузински, аутор публикације Руски хибридни рат на Западном Балкану.

„Руски олигарси блиски Кремљу често финансирају овакве потезе“, истиче.

Зашто им је Балкан важан?

Руски агенти појачали су активности на Балкану после 2014. године, оцењује Кузински.

„Данас је Балкан прво и основно бојно поље између Русије и Запада“, истиче.

САД су, подсећа, постигле успех у Црној Гори, када су тамошње власти недавно наредиле протеривање и хапшење групе руских шпијуна.

„У Софији је Москва све јача, јер националистичка и социјалистичка опозиција земље као и владајућа странка ГЕРБ не крију проруске симпатије“, додаје пољски аналитичар.

Турска и Кина улазе у регион претежно кроз економска улагања.

„У одмеравању снага, чини се да Пекинг и Анкара играју у истом тиму са Русијом“, оцењује.

Недавно одбијање ЕУ да отвори преговоре о приступању са Северном Македонијом и Албанијом учинило је Америку јединим ефикасним западним актером у региону, сматра Кузински.

„Ако Запад не жели да изгуби овај део Европе – којег је још Винстон Черчил сматрао стратешки кључним када су савезници разговарали о месту инвазије – мора чврсто да се одупире руском, као и кинеском и турском утицају“, напомиње он.

Где су упоришта руских агената на Балкану?

Србија и Република Српска сматрају се се виталним балканским метама за руске обавештајне операције, истиче овај аналитичар.

„Београд је дом неформалног седишта руске цивилне обавештајне агенције која стоји иза обавештајних операција у суседним земљама“.

Он сматра да Москви иде на руку прећутно одобравање српских власти и проруско расположење дела локалних власти.

„Наравно, у настојању да одржи такво стање, Русија додатно подстиче анти-западне ставове у Београду, темељећи свој наратив на паду Југославије, ваздушним нападима на Србију (1999. године), губитком Косова и отцепљењем Црне Горе“, наводи Кузински.

Друга кључна земља за Русију на Балкану је Бугарска, напомиње он.

„Што је још важније, она (Бугарска) је чланица и НАТО-а и Европске уније. Тамо је смештено седиште Руске војне обавештајне агенције“, тврди Кузински, додајући да се одатле координирају активности Москве у региону.

Ове наводе није било могуће проверити из других извора.

Шта раде овде?

Новинар Времена Милош Васић истиче да „Русија под Путином обнавља своју империјалну величину и ту је шпијунажа потпуно неодвојива“.

Васић као примере наводи покушаје утицаја на разне унутрашње политике, прикупљање, али још више пласирање информација.

„Што би рекао Матија Бећковић, у списак тужних ствари спадају и државне тајне малих народа“, каже он.

Васић иронично поручује да страни агенти великих сила немају много тога да сазнају у државама попут балканских.

„Не знам шта ће да прошпијају, њима је много више стало да утичу.“

Шта се дешава са протераним руским агентима?

„Ништа. Добиће укор разредног старешине, ако је нешто забрљао па су га ухватили његово кривицом“, сатирично поручује Васић.

„Наставља каријеру, али не више у иностранству, јер је проваљен. Вероватно ће остати у Министарству спољних послова – централи СВР (спољне обавештајне службе), али за неким писаћим столом“, закључује он.

Одјеци афере Скрипаљ

Након прошлогодишњег напада на бившег руског агента Сергеја Скрипаља у Солсберију, за који Велика Британија сумњичи Москву, до марта ове године више од 25 земаља је протерало руске дипломате.

На другој страни, руски председник Владимир Путин тврди да је само током 2018. у Русији откривено више од 600 страних шпијуна.

„Нисмо достигли ниво Хладног рата кад су протериване на десетине шпијуна, али не би ме изненадило да дође до тога“, истиче Васић.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here