Крајем 1942. године у јединицама Равногорског покрета било је око 4.000 муслимана, а у две следеће године та бројка је достизала и 8.000 хиљада учесника, углавном у Херцеговини и североисточној Босни. Јединице су предводили интелектуалци, угледни појединци из беговских, агинских и траговачких породица и школовани краљеви официри. Они су се борили да сачувају своју огњишта и државу, али и да не погазе заклетву дату краљу.

У тек објављеној књизи „Муслимани у Равногорском покрету и јединицама ЈВуО 1941-1945“ ове мало познате податке открива Салих Селимовић (78),из Сјенице, историчар и аутор 19 књига из области историографије Старе Рашке, али и земаља некадашње „Југе“.

– У Равногорском покрету су били муслимани који су Краљевину Југославију сматрали својом државом на челу са Карађорђевићима, као и да је Равногорски покрет организовани отпор окупацији, да је Дража Михаиловић легитимни представник избегличке владе у Лондону – истиче Селимовић.

Из богате грађе Архива Србије, БиХ, Херцеговине, Црне Горе, Војног архива и других, као и документа окупаторских снага у архивама Берлина, Беча и Рима, затим радова историчара и литературе победника и повеђених, Селимовић наводи бројне примере сарадње, састава формација, борби, биографија идеолога и команданата, али и страдањима у послератним одмаздама.

– Већ у јесен 1941. године један број муслимана прилази покрету пуковника Драже Михаиловића. Тако је већ тада у Херцеговини био познат Мујо Мерзић, командир једне муслиманске четничке чете. У Сарајеву се илегално 1942. године оснива Муслимански четнички комитет, са 14 чланова, чији је секретар био новинар и публициста Алија Коњхоџић – пише на страницама књиге.

Стравични злочини усташа над Србима, који су забринули и окупаторе, били су један од разлога да четници, како наводи аутор, „добију усмерење да ступе у контакт са муслиманским милицијама“, за вођење помирљиве политике, придобијања за сарадњу и одвраћање од сила Осовине, а посебно НДХ.

– У лето 1942. године успостављени су први контакти муслимана са четницима Драже Михаиловића на Мајевици, крајевима Требаве, Тузле, Озрена и Зенице како би се тамо успоставио ред и мир – подсећа Селимовић и наводи формирање јединица у Херцеговини:

– Солунски борац, носилац Карађорђеве звезде и мајор жандармерије Фехим Мусакадић, један од Дражиних најближих сарадника, именован је за команданта муслиманске војне организације у саставу ЈВуО. Само на простору коњичког, невесињског, мостарског и столачког среза, од „муслиманских антикомунистичких милиција“ формирано је тада седам четничких батаљона МНВО, стављених под директну команду Михаиловића.

– Лекар из Коњица, др Исмет Поповац, био је антикомуниста и антифашиста и командант Муслиманског четничког батаљона, који је са више јединица ослободио усташко утврђење Бјелимићи. Радио је на регрутацији муслимана у четничке редове и здушно борио против злочина било које врсте. Убијен је у августу 1943. године на путу Требиње – Дубровник.

Резолуције из Калиновика

– Вође муслиманских четника Алија С. Коњхоџић, др Исмет Поповац, судија Мујо Пашић и мајор Фехим Мусакадић основали су Муслиманску националну војну организацију (МВНО) 31. децембра 1942. године у Калиновику, уз присуствовало око 40 угледних муслимана. У резолуцији МНВО је дефинисана као саставни део четничког покрета под командом Драже Михаиловића. Истакнули су да је циљ покрета и борбе „ чврста сурадња Срба обију вјера у борби за краља и отаџбину, ради стварања народне државе под краљем Петром Другим, на начелима демокрације и социјалне правде у којој ће муслимани бити равноправни грађани“ – преноси Селимовић.

Идеолог и уредник новина

Један од познатих вођа и идеолога Равногорског поктрета био је Мустафа Мулалић (1898-1983) из Ливна. Некадашњи посланик Краљевине Југославије био је потредседник четничког Централног националног комитета. Уређивао је новине „Равна гора“ и „Равногорска мисао“ и лист „Исток“ (гласило југословенских муслимана). Након пропасти четничког покрета предао се властима и одлежао шест година робије у београдској Главњачи.

Leave a Reply