Случај Рачак је и после две деценије адут лажне државе, као што је и пре 21 годину послужио као покриће за агресију НАТО на тадашњу СРЈ, иначе прву интервенцију тог војног (злочиначког) савеза без сагласности УН.
Извештај Вокера, који је тада био шеф мисије Оебса на КиМ, да су владине снаге у Рачку починиле масакр над недужним цивилима, био је пресудан за одлуку НАТО да СРЈ буде бомбардована само два месеца касније.
„Случај Рачак” исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу.
Циљ Вокера и Запада био је да се обезбеди разумевање светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН.
Насупрот томе, три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска, утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине, као и да су на рукама убијених пронађене честице барута.
Да масакра над цивилима није било, потврдио је индиректно и Хашки трибунал, који је после изношења доказа Слободана Милошевића да су у том месту вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници илегалне ОВК, из оптужбе против генерала Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих, овај случај је избрисан.
Према званичној верзији садржаној у извештају МУП-а и у записнику истражног судије о увиђају, у Рачку је дошло до сукоба наоружаних Албанаца са српском полицијом.
У извештају се наводи да је том приликом погинуло четрдесетак Албанаца, који углавном нису били у униформи, али су сви имали топлу вишеслојну одећу, а велики број њих и истоветне војничке чизме, те су већином поседовали ватрено оружје, које су тада и употребили.