Како је испало да је Србин постао главна звезда руског филма? Одакле таква феноменална илустрација дружбе два словенска народа?

Југословенске глумце смо и раније знали: Гојко Митић – велики Индијанац. Међутим, иако је био познат, прва виолина, што се каже, никад није био. Док сад посматрамо сасвим другу слику. Главна звезда руског филма је Србин Милош Биковић. Дебитовао је у руској кинематографији у „Сунчаници“ Никите Михалкова а затим наставио успон. Само у задње време је глумио у веома успешним филмовима попут „Слуге“, „Кома“, „Балканска међа“, „Хотел Београд“.

Ја можда и не волим сличне филмове за широке масе, али публика гласа рубљом, а чињеница је чињеница: Србин Милош Биковић је број један у руској кинематографији.

И за то има више разлога. Рецимо, утицај Михалкова, ниски ниво савремене руске глумачке школе. Али постоје и друге ствари које су дошле до изражаја у разговору са Ксенијом Собчак. Интервју је веома корисно погледати јер показује апсолутну поларност и снаге које деле и спајају Русију и Србију. Два различита човека разговарају и стиче се утисак да страни пасош има Собчак, а Биковић руски. Док је све супротно. Како је тако испало?

Оно што је Биковић говорио Ксенији Собчак излазило је из срца. О чему је говорио?

Говорио је о тријумфу деструктивне декаденције у уметности, о томе како је „цивилизовани свет“ бомбама уништавао Србе. Није заборавио да спомене медијски рат који се води против Србије и Русије, да Русија први пут не покушава да копира Запад и не завиди му.

Биковић је наставио веома озбиљан разговор о руској култури и о Богу, православљу. И ту се Собчак једва контролисала. Млади, успешни, лепи Биковић говори веома убедљиво у заштиту православља! Савремени Руси на то нису навикли. Они се у таквим приликама стиде, говоре глупости. И увек се поставља питање, да ли су то заправо Руси? Зашто онда не воле Русију?

У поређењу са њима Милош звучи оригинално. Он има своје мишљење. Постоји Бог! Постоји истина! Постоји правда! Постоји руска идеја! Тако је говорио Милош. И биле су то снажне поруке. Можда је Собчак покушавала да га прекида, смејала се, али није могла да се супротстави истини.

Биковић је одржао час владања свим руским глумцима. Показао како је важно имати своје мишљење и како треба волети отаџбину. Нешто слично би могао да каже неки познати глумац Данило Козловски, или Александар Петров, али рекао је Србин. Ето како испада: да би неко звучао као прави Рус треба да се роди и одрасте у Србији!

Јер управо у Србији је право православље, управо се Срби не боје да говоре истину. Ми често говоримо о јакој Русији која брани Србију, али могуће је и обратно. Можда не у војном плану, већ у социјалном и културолошком.

Хвала Милошу Биковићу што се није уплашио да каже истину. Многи наши уметници би могли да се угледају на њега. Неки глуме слуге на филму, а неки живе као слуге.

Платон Беседин

--

Leave a Reply