Црна Рука је била умешана у Сарајевски атентат, нема ту неке дилеме, међутим оно што се мање зна је да је Црна Рука покушала спречити тај исти атентат.

Овако је Апис говорио о томе:

„Ипак, када сам, после неког времена, размислио мало више о тој ствари, решио сам да покушам да се пребачени младићи врате, и да се на сваки начин спречи атентат. Тај покушај учињен је преко четника Ђуре Шарца. Било је доцкан.“

И заиста имамо податке да се Данило Илић 16. јуна срео са Шарцем у Броду. Принцип је потврдио да га је Илић покушао уверити да се све заустави.

Ево шта је Гаврило Принцип рекао 3. јула током саслушања:

„Последњих десетак дана Илић је, додуше, неколико пута изразио мишљење да атентат не треба да извршимо, јер садашњи тренутак није добро изабран и ми од атентата нећемо имати никакве користи. Али ја се нисам сложио са одлагањем атентата, јер у мени се била пробудила нека болесна жудња за њим.“

Илић је покушавао убедити Принципа говорећи му да ће Срби много пропатити због атентата, али Принцип је остао одлучан и чак је изјављивао: „После мене потоп!“

Постоје и индикације да су покушаји да се атентат заустави ишли и преко Трифка Грабежа. Грабеж је током суђења тврдио да је он одустао од атентата и да није хтео да употреби оружје када је аутомобил Франца Фердинанда застао након покушаја Недељка Чабриновића.

Црна Рука иначе није мислила да ће атентатори заиста успети, они су се надали да ће евентуални покушај атентата довести до погоршања односа Србије и Аустроугарске и слабљења Николе Пашића. Апис сасвим сигурно није очекивао рат.

Међутим, исто тако би требало напоменути да иако Апис у првом цитату говори да је замисао о стопирању атентата његова, уствари то је дошло од Главног Одбора Црне Руке који је устао против атентата, па је Апис био присиљен да покуша да спречи атентат.

loading...

Оставите одговор