Адвокати десетина жртава злочина ОВК-а, како сазнаје “Blic”, сакупили су и током викенда доставили Специјализованом суду у Хагу све доказе о бројним злочинима за које се терете вође ОВК-а Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и други, а који се налазе у притвору у Хагу. Доказе су доставили на захтев суда.

Специјализовани суд у Хагу затражио је од адвоката који заступају оштећене све детаљне податке о жртвама злочина Ослободилачке војске Косова мимо материјала које је прикупило тужилаштво. Вероватно је на то утицало и убиство Фадиља Суљевићија, бившег косовског полицајца, који је био на списку сведока Специјалног тужилаштва у Хагу. Суљевићијево тело приштинска полиција пронашла је средином јануара у брдима изнад језера Бадовац, пише Blic.

Оптужени чланови и вође ОВК налазе се у притвору у Хагу и ту ће по свему судећи, остати до даљег како у судском поступку не би утицали на жртве и сведоке. Жртве злочина ОВК могу током целе године да се пријаве Специјализованом суду у Хагу и тако се нађу у судском поступку.

Повреде, бол и уништена имовина

Један од адвоката жртава Александар Оленик истиче за “Blic” да је захтев суда у Хагу стигао неочекивано брзо.

– Поред доказа тужилаштва, суд ће сада имати и доказе заступника жртава, што је потврда да суд ради озбиљно и плански. Нисам очекивао да суд већ сада тражи доказе и од нас, али смо, наравно, били спремни и доставили смо им све податке – наглашава за “Blic” Оленик.

Како каже, заступници жртава поставили су суду у Хагу доказе о нематеријалној и материјалној штети које су поднеле жртве злочина ОВК-а.

– Постоји медицински део који с једне стране чине извештаји, налази лекара, отпусне листе о претрпљеним физичким повредама, операцијама и слично. С друге стране, имамо извештаје психијатра, неуропсихијатра, токсиколога о душевном болу жртава. Коначно, послали смо и немедицински материјал, односно доказе о уништеним и отетим кућама, становима, земљишту и другој имовини – објашњава Оленик.

Како каже, још 2000. године расељени Срби поднели су чак 18.000 тужби за отету и уништену имовину.

– Било је случајева где су људима разрушене и уништене куће и станови, али и случајева где им је само запоседнута имовина. Дакле, само се неко уселио у њихову кућу, стан, на земљиште које је наставио да обрађује. Те жртве имају припремљене доказе о својој имовини у виду извода из катастра и поднели су кривичне пријаве – апострофира Оленик.

Следећи корак у судском поступку против вођа и чланова ОВК-а је вештачење, наводи наш саговорник.

– У вештачењу за медицински део доказа учествоваће психијатри, неуропсихијатри, хирурзи, лекари и остали здравствени радници, док ће вештачење немедицинског дела доказа обављати грађевинци, трговци некретнина или машински инжењери ако се ради, рецимо, о оштећеним аутомобилима. Они ће одређивати новчани износ за сваку штету, с тим што су за одређене врсте штете већ предвиђене одговарајуће новчане надокнаде на основу досадашње судске праксе – подвлачи Оленик.

Страх жртава и сведока

Веома је битна информација да су сви оптужени чланови ОВК-а у притвору у Хагу и да жртве њихових злочина могу да се јаве суду током целе године.

– По свему судећи, оптужени ће до даљег остати у притвору како не би утицали на жртве и сведоке. Ми смо управо због тога тражили да они остану у Хагу, и ту је тужилаштво одрадило маестралан посао. Свакако да жртве неће моћи да се јаве суду у Хагу непосредно пре доношења пресуде Тачију, Весељију и осталима… Суд је оставио целу ову годину за пријављивање жртава и вероватно ће на јесен изаћи са званичном информацијом колико је још преостало времена да се јаве – објашњава Оленик.

Иначе, подигнута оптужница против Тачија, Весељија и осталих обухвата ратне злочине почињене од марта 1998. године до априла 1999. године на територији целог Косова, укључујући и две општине на северу Албаније Кукеши и Хас. Те две општине се географски поклапају са локацијама озлоглашене “жуте куће” и још неких које су, према извештају Дика Мартија, представљале својеврсну путну станицу где се вршила припрема за трговину органима убијених заточеника.

Убијено 15 сведока

До сада је убијено најмање 15 сведока злочина припадника и команданата ОВК-а, што указује да ће заштита сведока и жртва бити највећи проблем у целом судском поступку. Уосталом, то је био главни разлог зашто је бивши премијер Косова и вођа ОВК-а Рамуш Харадинај ослобођен оптужби пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу, који је у међувремену престао са радом. Због тога се за многе злочине крије и број жртава, а посебно њихов идентитет и идентитет сведока.

– Свакако су најуплашенији они који живе на Косову и Метохији док је знатно лакше онима који живе у остатку Србије или у Европи. Специјализовани суд је већ контактирао или ће контактирати са свим људима из оптужница. Суд има директну комуникацију са жртвама баш из разлога да би се отклонио сваки страх код њих – закључује Оленик.

ОВК у Хагу

Хашим Тачи

Тачија званог Ђарпни (Змија) више полиција света означило је као вођу Дреничке групе, а и у извештају Савета Европе сумњичи се за ратне злочине и трговину органима. Био је, поред браће Харадинај, вођа Метохијске групе и најистакнутији представник организованог криминала на КиМ, а познат је и као политички вођа терористичке ОВК.

Кадри Весељи

Косовска обавештајна агенција ШИК, којом је Весељи руководио до гашења 2008, настала је после демобилизације ОВК. Почетком деведесетих био је члан Албанске информативне агенције која је деловала у оквиру ФАРК-а, оружане формације тзв. републике Косово у којој су били Албанци, бивши официри ЈНА и радници ДБ-а и МУП-а.

Јакуп Краснићи

Био је припадник Главног штаба ОВК, као и њен портпарол. Како су 2019. наводили и приштински портали, Краснићи је био упознат са планирањем, извођењем и организацијом киднаповања, убиствима и физичким злостављањима Срба, али и Албанаца, Рома и припадника других националности, због чега је испитиван у суду.

Реџеп Сељими

Оптужница против Реџепа Сељимија, једног од најближих сарадника Тачија и шефа парламентарне групе покрета “Самоопредељење”, потврђена је 26. октобра 2020. Специјализовано тужилаштво ухапсило га је 5. новембра 2020. и истог дана пребачен је у притворску јединицу Косовских специјализованих комора у Хагу.

Саљих Мустафа

Саљих Мустафа је деведесетих био старешина у оперативној зони Лаб, али и шеф обавештајног одељења Косовских безбедносних снага. Терети се за хапшење и мучење најмање шест лица у месту Злаш на Косову, али и за убиство затвореника. Био је шеф обавештајног одељења КБС, а затим и саветник Агима Чекуа док је био премијер.

Агим Чеку

Некадашњи командант Штаба ОВК и један од блиских сарадника Тачија. Још је непознаница за које злочине се терети. Србија га терети за злочине над Србима и неалбанцима и у одсуству му је суђено за смрт 669 Срба и 18 неалбанаца по командној одговорности. По потерницама Србије хапшен три пута, али никада није изручен.

Насим Харадинај

Брат од стрица Рамуша Харадинаја, оптужен због сумње на застрашивања сведока, одмазду и повреду тајности поступка. Потпредседник је организације ветерана ОВК.

– Убијао сам српске војнике када год сам имао прилике. Кажем породици да ми је жао што их нисам побио колико сам желео – казао је својевремено Насим.

Хисни Гунцати

Заједно са Харадинајем, у Хагу се, након хапшења, нашао и Хисни Гунцати, такође припадник ОВК и председник удружења ветерана те терористичке организације. Он и Харадинај се терете за иста кривична дела (застрашивање сведока, одмазду и повреду тајности поступка).

Марко Ташковић

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here