Епилог састанка председника Србије Александра Вучиц́а и америчког државног секретара Мајка Помпеа у Њујорку је да Србија има подршку САД у наставку дијалога Београда и Приштине, али и да Вашингтон жели постизање свеобухватног споразума о нормализацији односа, који води — узајамном признању. Шта нам је Америка у ствари поручила?
Да ли је Америка сковала план који ипак прејудицира коначан исход, и шта се крије иза термина „узајамно признање“?

Зоран Миливојевиц́, дипломата у пензији, каже да из овог сусрета произилазе две ствари, као и да је овај сусрет требало дефинише и да искристалише позиције.

Уважени српски аргументи

„Из овога сусрета произилази да администрација на челу са Трампом има интереса да се у косовски процес укључи и да можда добије неко решење за њеног мандата. Новина је, што нама иде у прилог, то да је Америка уопште спремна да разговара о статусу Kосова, без обзира на то што САД на крају очекују неко признање.

Вашингтон је показао да је ипак спреман да уважи и неке чињенице, од тога да су сада глобалне околности промењене, до тога да та такозвана држава Kосово не функционише, да је положај Србије промењен, али и да српски аргументи и политика дају одређени резултат“, сматра Миливојевиц́.

Интересантно је, по његовом мишљењу, то што Србија има подршку у критици понашања приштинских власти, и то не само око такси, вец́ генерално.

С друге стране, Миливојевиц́ не мисли да је тиме што Америка помиње признање Kосова прејудициран исход преговора.

Признање, али какво

„Из саопштења Стејт департмента јасно је да Америка не мења став око признања независности Kосова и да рачуна на неко коначно решење то подразумева. Не бих рекао да је то прејудицирање, вец́ потврда њихове позиције.

Они Србију виде као део ЕУ, и њихов је прагматизам да се ово заврши како би се избегао тврди став Србије и могуц́ност да се то не реализује“, објашњава Миливојевиц́.

Остало је отворено, додаје он, да се види у којој мери Трампова екипа подржава дијалог и у којој је мери спремна да га на одређени начин, модификује.

„Дакле, није поента да је у коначници неопходно само признање, него која врста признања и у ком обиму.

Да ли то значи признање Kосова и Метохије у садашњим границама, или то значи на неки начин и отворена врата за неку корекцију граница или размену територија. Или нешто што би подразумевало и уступак Србије везано за север Kосова“, примец́ује Миливојевиц́.

Разграничење, размена или…

Наш саговорник признаје да му није јасно о каквом се узајамном признању говори ако је Србија призната држава, те се њено признање ни у ком смислу не отвара као питање.

„Србија је пуноправна чланица УН, а имајуц́и у виду и Резолуцију 1244, то обухвата и територију Kосова и Метохије.

Једино ако се рачуна на неки пристанак Србије да се доведе у питање тај део територије, и да се о статусу тог дела прича. Али, у правном смислу, међународно-правни субјективитет Србије не поставља се као питање.

Е сада, да ли то све укључује и идеју о некој корекцији територије, па да имамо неке потпуно нове државе са новим границама и нечим скроз новим, то је друго питање“, напомиње Миливојевиц́.

Амерички секретар Мајк Помпео, током разговора са председником Србије Александром Вучиц́ем у Њујорку, поновио је да обе стране треба да избегавају провокације које ометају процес нормализације и да се ангажују у духу компромиса и флексибилности, неопходним за постизање споразума, како би се „искористили потенцијали обеју земаља“.

Помпео је похвалио и снажну везу између САД и Србије и подржао интеграцију Србије у ЕУ. Председник Србије је наговестио да би обновљени разговори са Приштином могли да почну у децембру.

loading...

Оставите одговор