Удружење миграната Србије издало је данас саопштење у којем објашњавају зашто не желе да остану у Србији по цену живота и гледају да што пре напусте нашу земљу.

  • Када смо тек дошли, свидело нам се и то јако. Дивна природа, дивни људи, богата историја, па и није лоше место за живот, боље од хладне Немачке и других сурових средина. А, онда смо сазнали неке нове ствари, које се косе са здравим разумом.

Мислили смо да је шала да у земљи, која је као и наше, девастирана и тешко погођена НАТО бомбардовањем, постоје људи који подржавају тај зликовачки савез. Онда смо схватили да је озбиљно. ОК, не морате каменовати као ми (мада…), али постоје затвори и луднице за оне који тврде да је осиромашени уранијум лековит и који оправдавају 78 дана убијање деце и невиних. Уместо тога, они су на слободи, па још и по телевизијима.

Раме уз раме са њима су, а нама је то несхватљиво, и они који тврде да Косово више није Србија: ниједан Муслиман се никада неће одрећи својих историјских територија, а онај ко то учини, сигурно је скренуо са памети. Уместо да су изоловани као тешки коронаши, такви су овде елита и на функцијама.

Прави Муслимани увек поштују све, зато су у Сирији и сачуване православне цркве, чак и у јеку рата. Али, посебно чувамо и поштујемо своју веру: запрепастили смо се када смо видели колико Срба пљује по СПЦ и светињама, а ви то гледате и ћутите.

Ми смо увек уважавали и права мањина, али нигде нисмо видели оно што смо овде: да се већина, а то сте ви Срби, третирате као тешко дискриминисана мањина, а да мањине имају највећа права у Европи и ви и даље мислите да им није доста.

Сваки здраворазуман човек и држава сече непријатељску пропаганду у старту, а код вас она има број један на кабловској и још се буни, а ви се извињавате. Невероватно!

Даље, ми брутално кажњавамо лопове на власти, одувек – добро, друга сте култура и цивилизација, али зар је могуће да они који су вас издали и оједили имају сву слободу да се представљају као хероји и жртве, а део вас им верује?

Тврдите да сте верници и патриоте, као и ми. Али, ми не псујемо Алаха свакодневно и не кривимо за сваку ситницу наше председнике, шеике и државнике, нарочито ако раде све у интересу те државе.

Ми то више не може издржати. Али, ми смо само у пролазу. Како и зашто издржавате ви који остајете овде?

Одосмо ми у мрску Немачку. Није нама толико тешко гледати ваше непријатеље, већ вас како их тетотишете и дозвољавате им све.

Поздрављају вас браћа мигранти!

(Сатирично писмо осмислио Томо Ловрековић)

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here