Лондонски „Економист“ у опсежној анализи о разлозима потпуне пропасти дугогодишњег америчког пројекта у Авганистану, посебно се осврнуо на то како функционишу „државе клијенти САД“ и зашто пропадају, и у том контексту навео и Ирак, Косово, Босну и Хаити.

Приштинска Економија онлајн пренела је овај текст под насловом „Зашто Америка наставља да гради корумпиране, подређене државе и Косово“.

У тексту се наводи да, чим је Америка објавила да се повлачи из Авганистана, ситуација је на терену брзо ескалирала. Указује се посебно на широко присутну корупцију у државама које зависе од присуства и утицаја САД.

Текст је пренео Косово онлајн уз незнатне редакцијске интервенције:

„Док је непријатељ заузимао покрајину за покрајином, владини војници су скинули униформе и побегли. На папиру је војска имала стотине хиљада добро опремљених бораца. У стварности, неколико лојалних команданата морало је да купи муницију од корумпираних официра за снабдевање и да плати артиљеријску помоћ. Специјалне снаге су се добро бориле, али регуларне трупе су често имале неспособне рођаке политичара за команданте. Војници нису плаћени, док су официри прождирали војни буџет.

Грађани су остали лојални својим породицама и племенима, а не корумпираној власти.

Држава је била само лепа витрина изграђена да задовољи своје америчке спонзоре. Кад су отишли, држава је пала.

То се догодило у Јужном Вијетнаму 1975. године, а поновило се и прошле недеље у Авганистану. Сличности између два колапса су велике. Они иду даље од грешака у обавештајним подацима, лажних говора и напуштених савезника. На крају, обе земље су пропале јер их је нагризла корупција, древна болест влада, која увек погађа америчке пројекте изградње државе (размишљајте и о Ираку, Косову, Босни и Хаитију).

Корупција се обично описује као злоупотреба јавне функције ради личне користи. Најједноставнији облик је подмићивање, које је било распрострањено широм Авганистана. Од извода из матичне књиге рођених до свега што морате на неки начин да платите, рекао је Ахмад Шах Катавазаи, бивши авганистански дипломата.

Цариници, полицајци и службеници стално су тражили напојнице. Како су талибани напредовали последњих недеља, цена пасоша је отишла у хиљаде долара.

Али ситно подмићивање је најмања претња. Оно што више забрињава је добијање владиног одобрења за велика улагања, што значи давање добрих понуда војним министрима или командантима. Положај у влади који има приступ миту сам по себи је драгоцена погодност.

Сарах Чејс, стручњак за корупцију, открио је да када је водио невладину организацију у Авганистану од 2002. до 2009. године, локални званичници су често куповали радна места.

„Морао сам да изнудим, да вратим улагање, а да дам и шефовима део“, рекао је Катавазаи и додао да је цена за место окружног шефа полиције порасла на 100.000 долара.

Таква корупција ствара заштитничке мреже које угрожавају интегритет државе. Главни циљ званичника није да испуне своју мисију, већ да изнуде новац.

Па ипак, уместо да демонтира такве мреже, Америка их је оснажила и плаћала војним лидерима да чувају мир.

Према извештајима Специјалног генералног инспектора за обнову Авганистана и америчког надзорног органа, Авганистанци су брзо постали незадовољни корупцијом у влади и ближи талибанима.

У време последње офанзиве талибана, држава је била толико корумпирана да су се многи гувернери договорили са џихадистима да промене страну. Авганистанска војска није била спремна за борбу, број војника су надували „војници духови“, имена која су команданти писали на платним списковима да би узели још неку плату.

Американци могу да се сете израза „војници духови“ из времена Вијетнама, када су корумпирани команданти користили исти систем. Вероватно четвртина имена војске Јужног Вијетнама у делти реке Меконг 1975. била је непостојећа.

Неки официри били су бриљантни бизнисмени. Пуковник Јужног Вијетнама наредио је непотребне артиљеријске гранате како би продао чауре за отпад.

Као и у Авганистану, где су војне и полицијске снаге имале користи и од трговине хероином“, наводи се у тексту лондонског „Економиста“.

Leave a Reply