У Србији постоји велико интересовање за подизање засада воћа.
- Код неких воћних врста где нисмо очекивали да ће бити интересовање пре 3-4 године, а то је боровница, ово је доказ да, када се уведу савремене технологије које су праћене фертиригацијом, добар сортимент, значи да се може успети – рекао је др Зоран Кесеровић, професор на Пољопривредном факултету.
Према његовим речима, све је више интересовања за ову воћну врсту, која је перспективна у Србији.
Он се нада да ће произвођачи боровнице схватити да треба да се удруже, да имају своје хладњаче где ће чувати робу док се не прода.
Према његовим речима, велико је интересовање и за подизање засада ораха. Како сам каже, орах је дефицитаран у Европи, а код нас још увек није довољно урађено на савременој технологији производње ораха, то јест, на интезивирању производње, на густој садњи 7 x 5м, односно, 8 x 4м, и увођењу сорти које имају латералну родност, као што је Чендлер, Педро Фернед и остале сорте.
– Чак и наша сорта Расна је јако добра – истакао је професор Кесеровић.
Такође, велико је интересовање за подизање засада кајсије и јагоде. Међутим, код неких воћних култура постоје евидентни проблеми.
– Тамо где нисмо нисмо урадили довољно, где постоји, заправо, јаз између произвођача и прерађивача – то је код производње малине и код производње вишње. Да натерамо мале произвођаче и вишње и малине, да они имају своје хладњаче и своје прерађивачке капацитете – указао је он.
Што се тиче шљиве, професор истиче да је велики проблем био са ценом шљиве, да је била изузетно ниска у централној Србији, и то не само за шљиву већ и за вишњу.
– Ја сам рекао произвођачу у централној Србији, да би били конкурентни морају повећати производњу по јединици површине и морају смањити трошкове производње. Ни један већи засада у Војводини није без савремених тресача за механизовану бербу, чак постоје и комбајни, а они доле појединачно не могу то урадити, него се морају удружити и набавити савремене тресаче, који смањују трошкове производње – закључио је професор Кесеровић.
Гајење боровнице у нашој земљи несумњиво постаје све већи тренд. Све је више оних који сматрају да је ова воћка исплатива. Наиме, како наводе из Привредне коморе Србије, боровница има стабилну цену, и са нормалним просечним приносом, месечно по хектару, може да се заради око 5.000 евра.
Орах даје око четири тоне по хектару, а од приноса остаје 45 до 55 одсто језгра, односно око две тоне. Цене су различите и крећу се од 5 до 10 евра, тако да се може зарадити оптимално годишње око 11.000 евра, али треба имати у виду да су годишњи расходи који подразумевају одржавање и убирање плодова само 16 одсто што је повољно у односу на друго воће.