Како треба памтити непријатеље и свједочити злочине, тако требамо да упамтимо и пријатеље. Храбри Грчки народ је паралисао своју земљу, дао невиђену подршку Србима. Нико није ишао на посао или у школу. Тргови, улице су били пуни народа који је стајао храбро уз нас.
Народ Грчке је кидисао на НАТО конвоје, бродове, уништавао логистику и прекинуо војну линију снабјдевања. Гориле су луке и жељезничка инфраструктура нису дозвољавали да са њихове земље буде убијан православни народ. Барикаде и блокаде улица су трајала колико и агресија НАТО пакта на Србију. Концерти подршке, хуманитарна помоћ показали су истинску братску бригу. У Србију под бомбама је долазило свештенство и монаштво, али и познате личности. Фудбласки клуб АЕК је под бомбама одиграо утакмцу у Београду у исто оно вријеме када је заповједник фрегате Маринос Рицудис вратио свој брод у луку и отишао у војни Нато казамат. Острво Крф, судбоносно по наш народ, је се претворило у поприште ратних сукоба између становника и Нато морнарице. Нити један Нато војник није могао да се искрца на острво те је то довело до озбиљних међународних инцидената. Правослвна браћа нису ћутала, хвала има! Солидарност у невољи, помоћ када је најпотребнија су свједочанство блискости народа Христових.
Извор: Севастократор