Српска тробојка представља део идентитета српског народа, међутим није одувек постојала у овом облику.
Најстарији сачувани подаци о бојама српске заставе односе се на стег краља Владислава I, сина Стефана Првовенчаног. Према једном дубровачком документу из 1281. године који наводи списак драгоцености краља Владислава, спомиње се свилена застава црвене и плаве боје. Пошто је Владислав умро 1267. године, а владао од 1233. до 1243. може се закључити да је застава старија од овог описа.
Ово је један историјски траг који говори да већ у XIII веку Срби имају своју заставу. С обзиром да застава која се виђа у обележавању средњовековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка, данас је непознато како су ове боје биле распоређене, али њихово значење је остало исто. Црвена боја представља крв проливену за одбрану слободе, а плава представља небо, слободу и одбрану правде. Kасније уведена бела боја представља млеко којим нас наше мајке хране да би постали велики јунаци.

Kako je izgledala prva srpska zastava


Није познато да ли су потоњи Немањићи користили ове боје као обележје Србије или су касније враћене у циљу прекинуте традиције.
Поред спомена двобојке, најстарији цртеж заставе Србије налази се на шпанској поморској мапи из 1339. године која приказује Србију са златном заставом и црвеним двоглавим орлом у средини. Ово је управо била застава цара Душана, која је по неким теоријама постојала док је још носио титулу краља, а након 1346. године царска застава је вероватно постала црвена са мотивом белог двоглавог орла.
Први следећи пут црвено-плава боја на српској застави се спомиње у Сретењском уставу 1835. године, када је изабрана црвено-бело-плава тробојка са грбом крста са четири оцила на црвеном штиту и обавијен венцем од храстовог и маслиновог листа. Устав је изазвао протесте у Русији, Турској, Аустрији и Пруској које још увек нису ни имале свој устав, настале су критике да превише личи на француску револуционарну заставу, па су „притисли“ Турску која је укинула устав и заставу.
Султан Махмуд II је хатишерифом доделио заставу о којој се народ ништа није питао, а која је и данашња застава: црвено-плаво-бела. Ту заставу смо надаље прихватили као своју.

Оставите Коментар