Невјероватно је колико наше комшије желе украсти све српско. Они су отишли толико далеко да су почели својатати и Немањиће. Дакле, према Љетопису попа Дукљанина, брат хрватског краља Крешимира (некад је Крешимир I, некад Михаило Крешимир II) постао владар Дукље, а од њега су потекли Војислављевићи, па онда Вукановићи и на крају Немањићи. Одакле почети са овом тврдњом. Па, сам Љетопис попа Дукљанина је вјероватно једини извор који повезује Хрватску са Дукљом, а уз то је још јако непоуздан, пун историјски непотврђених личности и прича. Само то је довољно да се побије било каква хипотеза о хрватству Немањића, али ми ћемо ићи даље. Прије сам рекао како се и сами Хрвати сукобљавају око тога који је Крешимир у питању, онај први или други, али у суштини је небитно. Оба Крешимира су живјела у 10. вијеку, а ово је ХРВАТСКИ ИСТОРИЧАР (тако да не може нико рећи да користимо само српске, пардон „великосрпске“ изворе) Невен Будак написао о Дукљи у 10. вијеку:

„Мислим да се то не може протумачити другачије него да је Бизант у 10. стољећу држао Дукљу чврсто у својим рукама, те да Котору и другим горњодалматинским градовима није од Славена пријетила никаква опасност. (…) То што се у изворима, с изнимком код архонта Петра, чија датација није сигурна, не спомиње ниједан дукљански кнез све до Владимира (око 1000. г.), знак је потпуне овисности Дукље од Бизанта.“

Дакле, хрватски историчар свједочи да је Дукља у 10. вијеку била чврсто у римској шаци, али је некако у истом том вијеку Хрватска завладала Дукљом. По томе испада да је Хрватска била јача од Римског царства јер га је успјела потиснути из Дукље. Даље, долазимо до Војислављевића. Мислим, смијешно је тврдити да су они хрватска династија, када их римски извори јасно називају владарима Срба. Уосталом, чак и да јесу (а нису), то не значи ништа за Немањиће. Немамо никаквих поузданих доказа да су Вукановићи у сродству са Војислављевићима. Обично се узима да је рашки велики жупан Вукан брат или рођак краља Константина Бодина, али о томе немамо никакве поуздане податке. Сам Дукљанин, који је основа хрватског аргумента, не говори да је Вукан Бодинов брат, већ само дворјанин. Тако да, не, светородни Немањићи нису Хрвати, нису били, нити ће бити.