Апелационо веће Суда БиХ изрекло је данас ослобађајућу пресуду Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, који су се у поновљеном поступку теретили за злочин над ратним заробљеницима на подручју Сребренице и Братунца. По други пут Насер Орићу и Сабахудин Мухић су ослобођени оптужби за убиство Милутина Милојевића и Митра Савића у селима Лолици и Kуњерац.

Орић је чинио свирепе злочине над Србима у Подрињу, а убио је и око хиљаду сународника, оптужујући српску страну за те злочине, тврдио је припадник његове јединице Самир Авдић.

Авдић каже да је о свирепим злочинима Орића и других кољача српског цивилног становништва писао и Хашком трибуналу, те да је три сата о томе причао хашком истражиоцу Збигњеву Војдлу, који му је рекао да о Орићевим злочинима треба да ћути и да му каже ако зна нешто о злочинима Срба према муслиманима. У изјави Авдића на више од 130 страна, која је у поседу листа Прес Република Српска, наводи се, између осталог, да је Орић у нападу на Лозничку реку у лето 1992. године једну заробљену Српкињу, која је била у поодмаклој трудноћи, распорио ножем и живој јој извадио дете из стомака.

Авдић из Глогове код Братунца, који је од 1992. до 1995. године био припадник муслиманске војне јединице која се налазила под Орићевом командом, пише да је Орић на исти начин убио и заробљену Српкињу из Kравице, а једној заробљеној у Факовићима је пре убиства ножем одсекао прст, да би са њега узео златан прстен.

Приликом муслиманског напада на Kравицу и околна села 7. јануара 1993. године, Авдић каже да су он и његови саборци под Орићевом командом убили 44 лица српске националности, попалили неколико стотина кућа, а сву стоку и живину из тих села отерали у Сребреницу. „Знам лично да су Орић и један по надимку Kезо из Глогове, тај је био заменик Ејуба Голића, сада живи у Тузли, тада заклали пет заробљених Срба. Од одсечених глава направили су два гола, а онда су петом и главом играли фудбал. Била је маса наших војника који су то видели“ пише у свом сведочењу Авдић.

Према његовим речима, у нападу на село Вољавицу, Орићева јединица заробила је десетак девојака, старости до 25 година, које су прво целу ноћ силоване, а затим убијене. Авдић је описао и напад хиљаду муслимана из Сребренице на Факовиће 1. октобра 1991. године, када је убијено 19 српских цивила, а да се Орић поново ножем иживљавао над заробљеним Српкињама. Самир Авдић тврди да су Орић, Зулфо Турсуновић и остали команданти муслиманске војске у Сребреници, али и команданти полиције и политичке вође, ликвидирали најмање 800, а вероватно и свих 1.200 муслимана из тог и околних места, пре јула 1995. године и заузимања сребреничке енклаве од Војске Републике Српске.

Након ових убистава својих сународника, Орић би, како је навео, у радио-програму давао изјаве да су његове жртве страдале у српским заседама и нападима. Авдић је испричао и да је „од Алије Изетбеговића у априлу 1995. године стигла наредба да неки посао буде одрађен како би дошао НАТО“, те да је тада Орић издао наредбу Муји Манџићу, који сада живи у Санском Мосту, да минобацачем 120 милиметара гађа игралиште средњошколског центра у Сребреници у моменту када су деца одржавала турнир у фудбалу.

Гранате су тада убиле око 80 деце, а за тај злочин Орићевих војника, оптужени су поново Срби.

Орић и његови крвници цу у селу Залазје 12. јула 1992. убили 69 заробљених Срба.
Наиме, Орић је том приликом мучио, а затим и заклао предратног судију у Сребреници Слободана Илића.“Лично ми је причао да је у Залазју ножем прво извадио очи Илићу, а потом је несрећног човека заклао“, прича Ибран Мустафић.

Некадашњи високи функционер СДА у Сребреници Ибран Мустафић описао је убиство судије Илића у својој књизи „Планирани хоас“. Он је медије раније изјавио да је „Орић животиња, а не човек“. „Говорим истину, јер никада нисам гледао ко је Србин, Бошњак и Хрват“ рекао је Мустафић. „Да сам могао да судим Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора. Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година.

Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човечанства. Он је и 1993. године, кад је ова енклава умало освојена, побегао из Сребренице. Побегао је и 1995. Орић је најобичнија јајара и да нема српских медија, њему се не би придавао икакав значај“.

Насер Орић, крвник из Сребренице, као припадник специјалне јединице Савезне полиције, 4. августа 1991. године учествовао је и у ликвидацији Бранислава Матића Белог, једног од главних финансијера СПО и оснивача Српске гарде!

И ово убиство Ибран Мустафић је описао у својој књизи „Планирани хаос“ у којој цитира Орићеву изјаву о томе због чега је имао расписану потерницу Савезног СУП-а из Београда у време кад је пребегао код њих у Босну и странку СДА.

У својој животној исповести објављеној у књизи „Од Газиместана до Хага и назад” ратни командант Сребренице Насер Орић открио је бројне појединости из опкољене заштићене зоне УН, међу којима је открио да му је жао што није убио тадашњег командната УНПРОФОР-а у БиХ француског генерала Филипа Мориона. Орић је оптужио Мориона да лаже када, данас тврди да је дошао спасисти становнике Сребренице и оптужио га да је сарађивао са српском војском.

„Да га нисмо заробили, он не би остао у Сребреници. Међународна заједница покушава да га направи херојем, међутим, он је био највећа кукавица. Оставити толико народа, жена и деце…. Покушао је да побегне кроз један пропуст, канал, али смо га ухватили и поново вратили међу народ. Такве патње које је издржао наш народ, нико није преживео. Kада се вратио међу Србе, после састанка у Сребреници, он је њима рекао: „Идите слободно”. Сад ми је жао што га нисам убио“, рекао је у својој исповести Орић.

Advertisements