Василије Крестић, редовни члан САНУ, у прошлости био је симбол националне и патриотске политике, човек који је био заслужан за буђење српске националне свести на рушевинама друге Југославије.
Међутим, овај врстан интелектуалац је у последњих десет година „продао душу ђаволу“ и то за много мање новца, него што се то у широким друштвеним круговима коментарише.
Године Крестићевог мукотрпног рада, одрицања, борби, па и страдања, стале су у неколико хиљада евра Владимира Костића, председника САНУ. Иначе, иако су Костић и Крестић сваки дан заједно, Костић презире Крестића, и неретко износи најгоре могуће квалификације на његов рачун.
С друге стране, Крестић све гласније коментарише да је Костић психички попустио, те да има манију гоњења. У прилог овим тврдњама Крестића иде и чињеница да Костић осетљиве разговоре води ван свог кабинета у САНУ, повремено изводећи своје саговорнике на ходник, када има нешто поверљиво да им саопшти, а чешће да нешто затражи од њих.
Осим тога, Крестић је у тоталном безнађу, јер га Костић свакодневно шаље да лобира за либералну НАТО струју, у контексту предстојећих избора у САНУ.
Проблем је у томе већи што Костићева и Крестићева струја није само НАТО либерална струја, већ и сатаностичко-хомосексуална, чиме његов здружени антисрпски подухват добија на гадости и све већем презиру честитих академика.