На иницијативу и уз благослов Његовог преосвештенства Епископа сремског господина Василија и труд и истрајност игумана Арсенија Матића, Бешеново се, поново, издиже ка небесима изнад Свете Фрушке горе.
Манастир Бешеново је, према предању, с краја 13. века, на јужним падинама Фрушке горе, уз поток који данас носи назив Чикош, основао сремски краљ Драгутин Немањић (1253 – 1316).
Посветио га је Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, заштитницима његове племените владарске лозе. На зиду манаститирске цркве је, наиме, пронађен запис да је она осликана још 1476. године. Знатно опширније, о манастиру Бешеново говори се у најстаријем турском попису Срема који датира из 1546. године. Мада су Свети архангели Михаило и Гаврило слава манастира Бешеново, значајно место у његовој историји имају и Свети Kирик и Јулита.
Реч је о сину и мајци који су, у време римског цара Диоклецијана, за веру хришћанску, пострадали 304. године, у грчком граду Иконији. Један део њихових моштију је стигао у Бешеново и ту дуго чуван. Турци су манастир спалили, заједно са Kрушедолом и Великом Реметом, након битке на брду Визирац поврх Петроварадина 1716.
Највеће страдање приредиле су усташе, 1942. године, опљачкале манастирску ризницу, укључујући и кивоте трију светитеља и све драгоцености које су биле у њима.
Све је однето у Загреб, а саме мошти напросто истресене из кивота и разбацане по манастиру. Све монахе фрушкогорских манастира усташе су похапсиле и послале у своје логоре смрти.
Пошто су, претходно, сремски партизани у њему сместили свој штаб, на захтев усташког главног стожера из Загреба Немци су га, тог дана, авионским бомбама практично сравнили са земљом.
Kомунистичка власт није дозволила да се манастир после рата обнови и одузела му је сва имања која је имао. Данас, на иницијативу и уз благослов Његовог преосвештенства Епископа сремског господина Василија и труд и истрајност игумана Арсенија Матића, Бешеново се, поново, издиже ка небесима изнад Свете Фрушке горе.