Кад се прича о усташком викару, Алојзију Степинцу, увијек се некако напомене да је он у Првом свјетском рату био Солунац. Добро, Степинац можда јесте био на Солунском фронту, али прича је мало компликованија.

Алојзије Степинац је огромну већину свог ратног дјеловања провео у аустроугарској војсци, те је чак и био заробљен од стране Италијана 1918. Истина је да се он касније добровољно пријавио у Југословенску легију, али поставља се питање: да ли је он то урадио због некакве привржености југословенском идеалу или је то урадио да би се спасио заробљеништва?

Било како било, Степинац јесте отишао у Солун, али то се десило у децембру 1918, НАКОН КРАЈА РАТА. Један хрватски емигрантски писац је овако писао о томе: „Срећом, кад је Алојзије Степинац стигао на Солунски фронт, рат је већ био завршен“. Тако да, Алојзије Степинац није уопште учествовао у борбама на Солунском фронту, није био ту кад се фронт пробијао. Кад су Савезници пробијали Солунски фронт, Степинац је био италијански заробљеник.

Срамотно је и прилично одвратно овог викара који на рукама има крв милиона Срба стављати у исту категорију као и неке од највећих јунака читаве српске историје.

loading...

Оставите одговор