Споменик словачком песнику Адолфу Сватоплуку Освалду који је погинуо у Српско-турском рату 1876-1878, као добровољац у српској војсци на Дрини, код Сремске Раче окривен је у том сремском месту.
Споменик Освалду Сватоплуку подигнут је у школском дворишту у Сремској Рачи чиме је обележено 145 година од смрти песника који је значајан за словачку књижевност и културу, али и за српски народ и Републику Србију. Адолф Сватоплук Освалд, учествовао је у ослободилачким ратовима које су Срби водили против Турске, као добровољац, а погинуо је као припадник добровољачких јединица у српској Дринској дивизији 4. јула 1876, у бици код Сремске Раче.
Како је у свом обраћању на својеврсном историјском часу, током програма откривања споменика рекао Немања Старовић државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије, нашој генерацији је припала обавеза, али и част да се херојима попут Освалда достојно одужимо.
Како је истакао том приликом државни секретар Старовић: „Част ми је што учествујем у церемонији отварања споменика Адолфу Сватоплуку Освалду као великом словачком песнику, књижевнику, родољубу и националном прегаоцу који је положио чак и свој живот уградивши га у темеље једне дивне грађевине, српско-словачког пријатељства. То пријатељство има веома дубоке историјске корене али се материјализује у данашњем времену на квалитативно другачији начин, када није потребно полагати животе али сви ми који се бавимо развојем тих наших билатералних односа улажемо велики труд како бисмо те односе и наше братство развијали у садашњем времену. Мало је држава у Европи са којим Република Србија има тако интензивно пријатељство и свестрану сарадњу као што је то случај са Словачком Републиком. Вежу нас дубоке историјске везе и снажно пријатељство наша два народа али то што на истоветан начин посматрамо међународно јавно право. Нама је веома драгоцено подршка који нам Словачка Република пружа у погледу заштите територијалне целовитости и суверенитета Републике Србије, а наша сарадња се свакако одвија и из сваке године у годину интензивира и на пољу инвестиција и повећања трговинске размене.”
Федор Росоха амбасадор Републике Словачке у Београду и Немања Старовић државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије заједно су открили споменик Адолфу Сватоплуку Освалду. У ослободилачким ратовима које су Срби водили против Турске, од 1876. до 1878. године, поред осталих, учествовали су и добровољци из данашње Републике Словачке. Међу њима се, са посебним пијететом, сећамо двојице словачких песника – Јосиф Бохуслав Бела је погинуо у борбама код Алексинца, а Адолф Сватоплук Освалд је свој живот, за српску слободу, дао на Дрини, код Сремске Раче.
Амбасадор Словачке у Србији Федор Росоха истакао је да му је изузетно драго што присуствује свечаном откривању споменика свом земљаку, књижевнику, новинару, на месту где је као добровољац борећи се за слободу погинуо 1876. године.
„Судбина је одредила да му вечна кућа буде овде, у Сремској Рачи, далеко од његове родне Банске Бистрице. Захваљујући идејном творцу и иницијатору ове акције др Небојши Кузмановићу, али истовремено и несебичној подршци Града Сремске Митровице, племенита мисија Адолфа Сватоплука Освалда биће отргнута од заборава времена. Испреплетеност наших народа и у најтежим тренуцима треба да буде наш идеал, наша мисија да својим ангажовањем, али и личним примером ојачавамо и продубљујемо овај братски пламен који нас вековима спаја”, рекао је амбасадор Росоха.
Локална самоуправа Града Сремска Митровица подржава све важне догађаје, тим поводом окупљенима се обратила градоначелница Сремске Митровице Светлана Миловановић истакавши да ће овај споменик бити једна метафора, симбол српско-словачког пријатељства и братимљења две државе.
„Људски род склон је забораву оних који су за њега учинили нешто значајно, историја пуна славе понекад је непотпуна и сећање човечанства често је селективно, то је неправда коју смо као род умели да почињемо, за шта смо најчешће кривили време. Велика дела живе у времену док живе у нашем сећању, данас је тренутак да исправимо једну такву неправду према изузетној личности која је за нас дала свој млад живот, био је то Адолф Сватоплук Освалд који је поживео тек 37 година, а свој живот положио за слободу српског народа. Деветенаести век однео је многе снажне и велике људе у борбама са разним непријатељима и можда ово не би било ништа ново али Освалд је био Словак који се борио са српском сабраћам против много јачег и бројнег непријатеља, за нашу слободу положио је свој изузетан живот, а био је поета, новинар, преводилац и у пуном животом набоју. Дао је свој живот у бици код Сремске Раче, оне старе Раче која је још увек у сећању многих коју је Сава пловила. Сремска Рача је некако увек настајала усамљена, готово физички одсечена као острво у сред сремске равнице, кад је Краљевина Југославија правила насип на Сави, Рача опет остаје унутар тог насипа, па после стравичне поплаве 1932. године Рача бива премештена овде где се сада налази. Када су деведесетих направљене нове границе Рача остаје у граничној зони и свако путовање становницима Раче подразумева пролазак кроз гранични прелаз из своје земље у своју земљу. На путу смо да решимо и тај проблем нови ауто-пут и нови велелепни мост значи и нови гранични прелаз и наши становници ће коначно неометано моћи да путују кроз своју земљу. Прошло је 145 година од битке код Раче, зато треба да исправимо грешку која је почињена према Освалду, ова биста ће да нас поносно подсећа да је један млад човек који је припадао другом народу делио са нама идеју слободе и за њу положио живот. Његово дело је симбол који неколико векова уједињује Словаке и Србе, скоро 500 година Словаци и Срби живе на простору између Сава и Тантри”, додала је градоначелница Миловановић.
Бискуп Словачке евангеличке цркве у Србији Јарослав Јаворник захвалио се др Небојши Кузмановићу председнику Одбора за подизање споменика и Граду Сремска Митровица за све што су урадили и због тога што су обелоданили истраживачким радом ову причу која је веома значајна за Словаке.
„Данашњи догађа је посебно значајан за нас Словаке зато што је то Словак који је свој живот положио и дао на тај олтар слободе, за слободу у ствари за правду за све квалитетне ствари које и дан данас ми ценимо. Радујем се због тога и што нам је дао могућност да можемо на тим основама даље да градимо нове односе између Словака и Срба, посебно што смо ми овде у Србији словачка заједница која живи овде 300 година али нама је Србија наша земља, наша држава. Баш због тога ценимо што можемо на основу овога догађаја да градимо даље односе и са Словачком Републиком која је држава наших предака”, рекао је бискуп Јаворник.
Др Бранислав Кулик председник Матице Словачке у Србији каже да они веома поздрављају овај догађај и постављње овог споменика, и даље подржавају рад Архива Војводине и Удружења српско-словачког пријатељства који раде на показивању историјских веза између два народа.
Како је додао Кулик: „Словаци, ми који живимо овде у Србији али и Словаци уопште, заједно са Србима да ли из Србије или из региона и целог света, имамо јаке историјске везе које иду дубоко миленијумима, наравно и у садашњости смо везани имамо исту политику и исти смер којим желимо да наша друштва напредују. Данас можемо да покажемо наше заједништво, можемо да покажемо колико једни друге ценимо, не само што се тиче области културе, него уопште историјски, политички и у свим другим областима живота. Овим спомеником показујемо част свим палим борцима који су ратовали на страни једне или друге државе, једног или другог народа да би се извојевала слобода за коју смо и дан данас захвални. Имати слободу и живети слободно у својој држави коју смо сами изабрали није било нешто што што се могло претпоставити него је нешто за шта је требало ратовати, борити се и нешто што ми данас захваљујући палим борцима и имамо.”
Активности Удружења Срба у Словачкој и председника тог друштва Станоја Рибича су веоме широка, како каше, у самој Словачкој су поставили три споменика Јовану Јовановићу Змају, Доситеју Обрадовићу модри и Николи Тесли у згради радија у Братислави.
„Српско-словачке везе се виде и на Удружењу српско-словачких односа које је формирано у Новом Саду и трудимо се да на неки начин едукујемо или да обавештавамо људе о историји која је заборављена и о људима који су некада написали ту историју, да им покажемо шта су Словаци донели Србији и шта су Срби донели Словачкој”, додао је Станоја Рибич.
Постављањем меморијала Адолфу Сватоплуку Освалду, великом славјанофилу и србофилу, који је свој живот узидао у темеље српске државности и уписао га у меморију српско-словачког братства, добио је почаст коју заслужује. Адолф Сватоплук Освалд спојио је песништво и слободарски дух и свој живот уписао у меморију српско – словачког братства.
Адолф Сватоплук Освалд је рођен 12. маја 1839. у Банској Бистрици. Основно и средње образовање завршио је у Банској Бистрици, а од 1863 – 1866. студирао је филозофију на Универзитету у Прагу. Године 1862. је постављен за писара у суду у Банској Бистрици, касније је био уредник листова у Прагу, Будимпешти и у Словачкој. Писао је приче биографије, политичке коментаре осврте и вести у чешким и немачким часописима. Преводио је са немачког, пољског и мађарског језика. Писао је под псеудонимима: А. Св. Бистрицки, Ђетван, А. С. Похронски, Турански, Турски, Урпинов, Урпински.
Руско-турски ратови, као и национални ослободилачки покрет и ратови које су Срби водили против Турака током седамдесетих година деветнаестог века, представљали су значајну тему оновремене словачке литературе, а пре свега песништва.
У уметничком делу програма наступио је Миодраг Миша Близанац и извео песму „Српска застава” аутора Светозара Милетића, у аранжману Корнелија Станковића.
Текст словачког књижевника Адолфа Сватоплука Освалда којем је постављен споменик, рецитовала је Ана Асуд из Кисача.
