Генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом светском рату Драгољуб Дража Михаиловић погубљен је 17. јула 1946. године у Београду.

Kомунисти су за датум његове смрти симболично изабрали 17. јул, дан када су Лењинови бољшевици побили царску породицу Романов. Након пресуде 15. јула 1946. године, на 30 метара од Дома гарде на Топчидеру, где је одржавано судење, у подземном склоништу, у поноћ 17. јула, секиром су искасапили генерала ударајући га бесомучно, ионако већ измученог, по грудима, а потом су му одсекли и леву руку. На шаторском крилу изнели су тело на горњу страну дворског комплекса и покопали у земљу близу цркве.

  • Медутим, и поред фотографије мртвог Драже на којој се види да му је лева рука одсечена и поред мапе места његовог гроба која је руком исцртана, дуго се тврдило да је Дража стрељан и сахрањен на Ади Циганлији – додају извори, наводећи да у архивама нема информација да ли је Дража само привремено покопан на том месту, односно да ли је тело касније вадено и премештено или можда потпуно уништено.

Ове информације потврђује историчар и књижевник

, најбољи познавалац околности које су пратиле Дражино убиство, човек који се деценијама бави овом тематиком и којије снимио документарни филм о Михаиловићу.

  • Фотографија мртвог Драже израђена је у три примерка за Александра Ранковића, Слободана Пенезића Kрцуна и Светислава Стефановића. Направљена је да би постојао доказ о извршеном задатку, а фотографија искасапљеног генерала први пут објављена је у италијанској штампи, два или три месеца након убиства, после чега је Тито наредио истрагу како се то догодило. Ова украдена фотографија у Србију се вратила 1992. године, када ју је бивши обавештајац Загорка Васић донела из Kалифорније, а пуковник Титове гарде у пензији потврдио је да је аутентична – прича Самарџић.

Међутим ни 74 године касније нико са сигурношћу не зна где је Дража Михаиловић сахрањен. Михаиловић је био најодликованији српски војсковођа у историји и вођа покрета отпора у Kраљевини Југославији, првог који се организовао у Европи окупираној од стране нациста. Нова власт га је ухапсила по окончању Другог светског рата и после кратког суђења га је осудила на смрт стрељањем.

Ту почиње мистерија која траје и данас. Последњих година много пута се спекулисало да је пронађен Дражин гроб, али то никада није званично потврђено. Помињале су се најразличитије локације: од логора Старо Сајмиште до Лисичјег потока на Дедињу и Аде Циганлије.

Потом се причало да му је гроб код Маринкове баре на Вождовцу, али и на Златибору, у јами Церово. Ту је и једна теорија(завере) која и данас каже да је 1946. убијен Дражин двојник пошто су савезници направили договор са Титом да правог Дражу пребаце у Француску.

Једна од најуверљивијих ако не и најверодостојнија теорија гроба Драже Михаиловића лансирана је пре 3-4 године и тиче се управо Златибора. Наиме, из масовне гробнице на Златибору ископане су наочари исте као оне што је носио Дража Михаиловић.

Михаиловић је у Други светски рат ушао као пуковник, а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, после капитулације 1941. на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941.

Бруталне одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци временом (током 1943-1944.) одлучили да подрже Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито. Улазак Совјетских јединица у Србију у јесен 1944. означио је и коначни слом Михаиловићевог покрета.

ОЗНА (Одељење заштите народа – политичка полиција) га је ухапсила 12. марта 1946. Осуђен је с образложењем да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Председник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948. године. Скупштина Државне заједнице Србије и Црне Горе усвојила је Закон о изједначавању четничког и партизанског покрета 2004. године. Две године касније, усвојен је Закон о рехабилитацији. Суд у Београду рехабилитовао је Драгољуба Михаиловића 2015. године.

Суд је утврдио да је суђење Михаиловићу 1946. године било „политичко и идеолошко“ и да су начињене озбиљне правне грешке. У одлуци донетој скоро 60 година касније, наводи се и да суђење није било правично, јер оптужени није имао адекватан контакт са адвокатима одбране нити право на жалбу.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here