У хладу великог храста у порти Равањске цркве, уз звуке почасног плотуна и труба песмама Марш на Дрину и Тихо ноћи, сахрањен је генерал Драгољуб Ојданић.

Поред најуже породице, супруге Љубине, ћерке Милојке, унука Драгољуба и Милана, сахрани је присуствовао високу врх Војске Србије, представници Министарства одбране, колеге у пензији, пријатељи и многобројни мештани и пријатељи.

На горбљу посмртни остаци генерала Ојданића па до места где ће се очитати опело исрпатили су га трубачи са песмом “Отишла си Данијела”.

Свештеник је говорио о заслизи генерала Ојданића за развој родног села Равни, изградњи путева и водовода, као и обнављању Равањске цркве, чији је ктитор и сам био.

Последње речи поздрава упутио је генерал у пензији Љубиша Диковић у име претходних начелника Генералштаба војске и ратних војних ветерана.

  • Напушта нас генерал армије у пензији, магистар, војник и патриота, начелник Генрал штаба и министар одбране, знаменити Ужичанин, човек посвећен позиву и држави, породици, свом Ужицу и родном крају, свом селу Равни у коме ће и почивати – рекао је Диковић.

Он је додао да је генерал Ојданић за својих 79 година живота “и лепог и тешког, часног и достајанственог, добио је све битке и савладао све тешкоће, али изгубио је ону који нико добити не може”. Подсетио је на жеље Ојданићевих родитеља да постане учитељ, али од жарке жеље да постане војник и официр, уписао је војну школу. Кроз његов животни пут и каријеру, од командира пешадијског одељења па до начелника Генралштаба и министра војнике, Ојданић је прошао кроз гранизоне у Ђаковици, Призрену, Пришитни, Ужицу и Београду. Одликован је многим ордењем, а најзначајнији су Орден заслуга за народ и Орден слободе.

  • И из тамнице Хага, бранио је државу без помоћи државе – рекао је Диковић, док је говорио о његовом прогону у Хаг.

На сахрани је Ивана Жигон рецитовала песму “Пркос”, а потом су говорили његови пријатељи и земљаци. Оно су, као и многи други, остали затечени његовом смрћу, падом у дворишту, од чијег последица је преминуо. Говорили су да је неправедно осуђен за ратне злочине на 15 година затвора, од којих је одслужио 11 година 4 месеца и 4 дана, а потом се вратио у своје родно село.

Ћерка Милојка се захвалила свима који су дошли и указали почаст њеном оцу.

З. Г.

--

Leave a Reply