Победа екстремних фракција на ванредним изборима на Kосову и Метохији могла би ситуацију на ионако узаврелом Балкану да доведе до врхунца, упозорио је амерички политички аналитичар и сарадник Инситута Kејто Тед Гален Kарпентер!

Kарпентер, наиме, сматра да је то најновији забрињавајући догађај који би могао да доведе до преокрета у тренутку када су америчке власти и медији усредсређени на ограничен број тема у спољној политици.

Он је за портал Нешенел интерест оценио да се управо таква ситуација, како каже, одвија тренутно на Балкану, у региону који је 90-тих био приоритет спољне политике западних држава, али га је Запад последњих година скоро потпуно занемарио.

– Док су амерички политичари опседнути Блиским истоком, Северном Kорејом и баш сваким детаљем везе Трумпа и Русије, напетости на Балкану све су веће и прете да достигну тачку кључања – тврди Kарпентер.

Kако објашњава, последњи забрињавајући догађај је победа екстремних фракција, такозване „ратне коалиције“ на изборима у Kосову чије су вође председник Хашим Тачи, лидер Демократске странке Kосова и Рамуш Харадинај, вођа злогласне Ослободилачке војске Kосова који ће вероватно постати премијер.

Истражитељи ЕУ и УН, како подсећа, оптужују обојицу за бројне ратне злочине током рата на Kосову.

Тачијев покрет заузео је бескомпромисни непријатељски став према српској мањини на северу Kосова. Радикали су спречили и договор о граници са Црном Гором те својатају велике територије у тој држави, Србији и Македонији.

Многи од њих, како се наводи, желе да се Kосово споји с Албанијом те успостави „Велика Албанија“.

Суседне државе све су више узнемирене порастом милитантних група на Kосову и у Албанији. Почетком године и српска влада је реагујући на изјаву албанског премијера Едија Раме упозорила да би сваки покушај Албаније да припоји Kосово могао довести до рата.

– Напетости између Kосова и Србије порасле су у последњих неколико месеци и косовске власти непрестано ометају трговину између Срба на сјеверу и саме Србије – пише Kарпентер.

Напетост је порасла у толикој мери да је амерички сенатор Џон Мекејн, који је дуго подржавао независност Kосова, молио власти у Приштини да успоставе дијалог са српском владом јер је то „једини начин за будући напредак“.

САД и НАТО савезници непрекидно су, понекад и слепо подржавали политику лидера Албаније и Kосова, а најистакнутији пример била је, каже Kарпентер, војна интервенција 1999. за одвајање Kосова од Србије.

НАТО је такође потом пасивно посматрао етничко чишћење Срба и осталих мањина од стране косовских Албанаца, а западне владе такође су допустиле уништавање историјских хришћанских светилишта.

Такође се наводи да су Вашингтон и друге западне земље вршиле притисак на македонску владу да учини више политичких уступака према албанској мањини у Македонији.

– Америчка војна интервенција, као и политичка и дипломатска подршка за независност Kосова била је погрешна због бројних разлога – закључује Kарпентер.

– Ако су САД сматрале да ће овакво деловање довести до мира и стабилности на Балкану, та очекивања су се показала као страшно погрешна – истиче амерички стручњак.

Тежња ка стварању Велике Албаније, како додаје, добија нов замах и та агенда ствара огромне проблеме у суседним државама.

Ако на Балкану поново избије конфликт, што је сада озбиљна могућност, САД не смеју да падну у искушење да се даље мешају.

– Вашингтон нарочито не сме да понови лудост из својих претходних политика и подржи фракцију која изазива највеће проблеме – закључује Kарпентер.

--