Душан Кнежевић је био земљорадник , воденичар и резервни поднаредник. После основне школе остао у селу и поред пољопривреде бавио се воденичарским послом и израдом дереглија. Војни рок регулисао 1907. године у I чети III батаљона XVII пешадијског пука у Ваљеву. Као резервни пешадијски поднаредник учествовао је у оба балканска и Првом светском рату. Починио је више јуначких подвига, а у борбама код Крупња 2. октобра 1914. рањен је у десну ногу. ⁣

Једног дана претпостављене старешине као одличног пливача и доброг познаваоца пловних објеката упутиле су га да са босанске на нашу страну Дрине превезе једну дереглију. Како није успевао да је помери одлучио је да је трајно онеспособи. Истовремено бацио је три бомбе на противничке војнике који су се одмарали у једној долини и нанео им велике губитке. За тај подвиг одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима о чему је објављен указ ФАО 11.102, од 15. јуна 1915. године. Приликом одмарања наше војске у Јевремовцу код Шапца приметио је војничко гробље на коме је било сахрањено више наших и противничких војника. Своје слободно време искористио је да направи и уз сваку хумку постави дрвени крст. Где је знао мастиљавом оловком исписао је име и презиме погинулог. Потом је то гробље оградио и направио малу дрвену капију окренуту ка путу. Пошто се бавио поезијом и пре рата објавио збирку поезије Ратни венац на капији је исписао стихове:⁣

„Ви сте мртви, ал’ дело вам живи којему се цео народ диви. „⁣

Кад су Аустро-Угари поново освојили тај крај њихови официри су се заинтересовали ко је уредио и оградио то гробље. Чим су сазнали ко је тај војник одликовали су га Крстом милосрђа. Орден је упућен на Солунски фронт да му се преда али Кнежевић тамо није стигао јер је 1915. заробљен са групом наших војника приликом повлачења. Упућен је у заробљенички логор у Мађарску одакле је два пута покушао да побегне. За то време окупатор му је заклао два сина. Поред поменутих одликовања имао је Сребрну медаљу за храброст, руски орден Светог Ђорђе IV степена и све три споменице за учешће у ратовима од 1912. до 1918. године. У браку са Станицом, рођ. Игњатовић, домаћицом имао је и кћи Живану.⁣

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here