У 2018, Шведска је доживела рекордан број смртоносне пуцњаве, укупно 306. Погинуло је 45 људи, 135 је повређено у читавој земљи, а вец́ина смртних случајева догодила се у јужној регији, где се налази Малме.

У марту је шведски Национални форензички центар проценио да се од 2012. број убистава или покушаја убиства повец́ао за скоро 100 одсто. Центар је такође установио да је најпопуларније оружје које се користи у пуцњавама јуришна пушка Kалашњиков.

У првих шест месеци 2018. године, према полицији, скоро свака друга пуцњава се одвијала у “рањивом подручју”, познатом и као “забрањена зона”. У 2017. години, шведски полицијски извештај открива да у Шведској постоји 61 такво подручје. Они обухватају 200 криминалних мрежа, које се састоје од око 5.000 криминалаца. Вец́ина становника су незападни имигранти и њихови потомци пише еxпрессен.се

Полиција је у извештају за 2017. написала да се глобални етнички сукоби понављају у рањивим подручјима:

“… Шведско правосуђе и остатак шведског друштва не разумеју ове конфликте и немају одговоре на то како се они могу решити. Полиција стога мора боље да разуме свет и светска дешавања како би интерпретирала оно што се догађа у тим подручјима. Присуство повратника, симпатизера терористичких група као што су Исламска држава, Ал Kаида и Ал-Шабаб, доприносе напетостима између ових група и других становника у осетљивим подручјима. Од лета 2014, када је калифат проглашен у Сирији и Ираку, секташка непријатељства су се повец́ала, посебно између сунита, шиита, левантинских хришц́ана и националиста курдског порекла ”.

Полиција је 3. јуна објавила нову листу која открива да сада постоји 60 таквих области, уместо претходних 61. То, међутим, не значи да се много тога побољшало. Напротив.

Године 2019. пуцњава се и даље наставља. У Малмеу – граду са више од 300.000 становника, од којих је трец́ина “рођена у иностранству” према статистици града – 25-годишњи мушкарац убијен је из ватреног оружја испред службе за социјални рад 10. јуна, а истог дана , на централној станици Малме, полиција је пуцала на човека који је рекао да има бомбу у торби. Kасније те вечери, две експлозије потресле су град.

Општина Малмеа је под насловом „Лична безбедност“ објавила савете о томе како да општински радници остану безбедни у граду док раде свој посао. Смернице општинске владе о безбедности изгледају прикладне за цивилну ратну зону, као што је некада био Бејрут, а не за некада миран град Малме.

Након тога, 30. јуна, у више инцидената везаних за банде, три пуцњаве су се одиграле у три различита предграђа у Стокхолму. Ове године, само у Стокхолму, једанаест људи је вец́ убијено – исти број као и за читаву 2018. У Шведској је до сада убијено више од двадесет људи .

Првог јула, шеф Националне полиције Андерс Торнберг рекао је да је ситуација “изузетно озбиљна”. Он је међутим тврдио да полиција није изгубила контролу над бандама и да је главни задатак да се заустави раст броја младих криминалаца. Међутим, само неколико дана касније, додао је да ц́е Швеђани морати да се навикну на пуцњаву у догледној будуц́ности.

Бомбардоване зграде и пуцњаве нису једино што мучи Шведску. Поред тога, аутомобили се редовно пале. Примећено је да се паљење аутомобила обично повец́ава током летњих месеци, али су се такође повец́авали током година. Из полиције кажу да још увек не знају ко су починиоци и да могу само да нагађају, али да овакву врсту вандализма обично чине млади људи.

“Дефинитивно мислим да су то млади људи који нису нашли своје место у друштву, који знају да нису прихвац́ени”, коментарисала је Ингела Kолфјорд, социолог права на Универзитету Малме и додала „ то је начин да покажу да су фрустрирани, очајни и љути“.

Шведски аутор Бјорн Ранелид изјавио је за Екпрессену: “Шведска је у рату и одговорни су политичари”.

“Пет ноц́и за редом, аутомобили су паљени у универзитетском граду Лунду. Таква безумна дела су се догађала стотинама пута на разним местима у Шведској у последњих петнаест година. Од 1955. до 1985. није спаљено ниједно возило у Малмеу, Гетеборгу, Стокхолму или Лунду. … Kада социолог са Универзитета Малмо објашњава злочине као последицу неприхваћености младих … она говори бесмислице … Понавља ствари које је могао рец́и неки папагај. Нико од ових криминалаца не гладује или нема приступ чистој води. Имају кров над главом и понуђено им је бесплатно школовање девет или дванаест година. Они не живе у дотрајалим куц́ама. Сви они… имали су виши материјални стандард у својим домовима од неколико хиљада деце и младих који су одрасли у Малмеу“.

Ранелид је закључио:

“То се зове васпитање и то недостаје хиљадама девојака и дечака у шведским породицама данас. Не ради се о новцу или о томе где сте рођени у свету. То нема никакве везе са политиком или идеологијом. Ради се о етици, моралности и коегзистенцији међу људима ”.

Процена шведске владе о насилној и нестабилној ситуацији

Шведски премијер Стефан Левен осудио је недавне пуцњаве:

“Ми смо знатно пооштрили неколико казни, укључујуц́и и казну за илегално поседовање оружја и експлозива као што су ручне бомбе. Такође смо дали полицији повец́ана овлашц́ења за надзор камера и прикупљање информација.

Влада је 2. јула представила предлоге за борбу против насиља над оружјем, укључујуц́и оштрије казне за незаконито поседовање експлозивних материјала и нова овлашћења царинских службеника, да блокирају пакете за које се сумња да садрже оружје или експлозив. Према опозицији, предлози су дошли прекасно. „То је могло бити учињено и пре годину дана. Никада није било толико пуцњаве у Шведској. Мислим да је вец́ини људи очигледно да оно што је влада учинила није довољно ”, рекао је Јуан Форсел из опозиционе странке Модератерна.

Шестог јуна, на Дан државности Шведске, премијер Стефан Левен је, признајуц́и да Шведска „и даље има озбиљне друштвене проблеме“, истакао да је у Шведској „мало тога било боље“ пре:

“Иако мислимо да су пре ствари биле идиличне, мало тога је било боље раније. Током прославе националног дана, мислим да бисмо требали славити управо то колико смо постигли као земља. Изградили смо јаку земљу у којој се бринемо једни о другима, где друштво преузима одговорност и ниједан човек није сам ”.

Нажалост, многи Швеђани се вероватно осец́ају као да су остављени на цедилу у земљи која све више подсец́а на ратну зону.

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here