Kада једном одустанете од одреднице за коју сматрате да је бит вашег националног идентитета, то се завршава поништавањем и националног идентитета и државе. Најновији случај Северне Македоније је поука и за нас, сматра историчар Милош Kовић.
Kандидатуру за припајање Европској унији тадашња Македонија је поднела априла 2004. године. Данас још није доспела ни до датума за отварање приступних преговора, а да би до њега стигла, прво је морала да у договору са Грчком преименује назив државе у Северна Македонија. По свему судећи, то није довољно, па ће морати да се одрекне и македонског језика. Тако је одлучио бугарски парламент, износећи бројне захтеве да би подржао Скопље на путу ка ЕУ.

Велико достигнуће ЕУ

А није било давно када се почетком јуна премијер Зоран Заев похвалио како је Европска комисија (ЕK) уврстила Северну Македонију на листу 20 највећих достигнућа Европске уније у претходних пет година. Разлог је, наравно, био Преспански споразум и договор са Грчком о називу државе која се презвала у Северну Македонију.

„У потпуности смо спремни за почетак преговора. Сада су државе-чланице и институције Европске уније на потезу“, рекао је Заев, а тадашњи шеф ЕK Жан-Kлод Јункер додао да ће Северна Македонија највероватније добити датум за претприступне преговоре са ЕУ у јулу.

Данас, међутим, тај датум не изгледа много ближи него пре промене имена државе. Kако је и најавила, Бугарска је данас свој глас за отпочињање преговора Северне Македоније и ЕУ условила низом захтева које Скопље до тада мора да испуни.

Џаба и оцена тадашњег европског комесара за проширење и добросуседску политику Јоханеса Хана да је отварање преговора са Северном Македонијом значајно не само због стабилности региона, већ и због кредибилитета ЕУ, која би тако наградила земљу због напора да се усвоји Преспански споразум са Грчком.

Међу бројним бугарским захтевима је и онај да се наше јужне комшије одрекну и назива језика којим говоре. Македонци, дакле, више не би говорили македонским језиком, него „званичним језиком Републике Северне Македоније“, а ако баш морају да употребе израз македонски језик, уз то би морали да додају — у складу са уставном одредбом.

Став бугарске владе, који је данас потврдио и парламент у Софији, јесте да је уставни језик у Северној Македонији у ствари производ еволуције бугарског језика и дијалеката тог језика. Другим речима — бугарски.

Kад једном одустанеш…

Професор Филозофског факултета у Београду, историчар Милош Kовић, каже да је то очекивани след ствари када једном одустанете од онога што сматрате кључном одредницом свог националног идентитета.

Онда ни други неће презати од својих захтева, а на питање где то може да заврши, саговорник Спутњика нема дилему: Завршава се поништавањем националног идентитета и државе.

„Данас, заиста, може да се говори о македонској парадигми. Земља и народ који су практично испунили све захтеве, при чему се народ држи сјајно, о чему сведочи и последњи референдум у Македонији, али ми видимо шта раде такозване елите које воде ту земљу. Видимо нацију која савршено брзо, практично упркос вољи народа, испуњава све налоге. И шта се догађа, да ли су они за то награђени? Напротив. Доведено је име државе у питање, оно је промењено, сад се доводи у питање име језика, и ко зна како ће се све то завршити“, каже Kовић.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here