Прве кошаркашке утакмице у Србији одигране су на теренима у Основној школи „Краљ Петар Први“, месту на коме је кошаркашка лопта први пут затресла мрежицу кошаркашког обруча у Београду и Србији.

Долазак прве кошаркашке лопте у Београд

На прсте једне руке могу се набројати градови са кошаркашком традицијом коју има Београд. Хајде да не цепидлачимо, додаћемо прсте и друге руке, а тврдњу поткрепити речима човека који је „засејао кошаркашко семе“ у Београду. Наиме, почетком двадесетог века, човек који је донео прву кошаркашку лопту у Београд, Вилијем Вајленд очито је имао „оштро око“ и добар скаутинг када је након боравка у Београду записао: „Јужни Словени, заједно са Естонцима, најталентованији  су за кошарку у Европи“. Он је био активиста Војске спаса који је октобра 1923. године стигао у Београд са идејом да овај део Европе упозна са игром између два коша.

Наставнике физичког васпитања, гимнастике, професоре, ученике, чланове Сокола, тада најмасовније организације младих, упознаје са новим спортом који је у Америци већ увелико имао дубоке корене – кошарком. Вајленд је два месеца држао курсеве кошарке. Интерес Београђана био је изузетан, тако да је кошарка готово одмах стекла популарност. Велики број и знатижељних али и људи заинтересованих за нови и занимљиви спорт, присуствовало је семинарима.

Интерес је показала и тадашња штампа, па „Политика“ о кошарци пише: „Баскет-бал у Београду – Спортски клуб Југославија засновао је одељак за веома популарну игру Баскет-бал. Уверени смо да ће ова игра стећи много присталица међу љубитељима лаких и грациозних спортова, за које нису потребне нарочите атлетске способности. Ова игра, у којој нема суровости, веома је згодна за нежну децу и женскиње…“. Треба напоменути да је кошарка убрзо освојила ове просторе, па је тако Соколски Савез Краљевине Југославије постао члан Интернационалне федерације аматера за кошарку.

Фото: Политикин Забавник - Основна школа "Краљ Петар I"
Фото: Политикин Забавник – Основна школа „Краљ Петар I“

Вајлендов домаћин, и у исто време преводилац, била је Драгица Поповић из београдског Црвеног крста. Као знак захвалности, Драгици је поклоњена и прва кошаркашка лопта која је стигла у Београд. Иста она лопта којом је одиграна и прва кошаркашка утакмица у дворишту данашње основне школе „Краљ Петар Први“ 8. октобра 1923. године. И ту је почела прича о кошарци о којој има шта да се прича. Од те београдске 1923. до 1970. године, и Љубљане и освајања прве златне светске титуле, када је побеђена репрезентација САД резултатом 70:63.

Прва правила Баскет-бала

А те 1923. године гимназијалци су, након завршеног курса у школи „Краљ Петар Први“, пренели кошаркашку конструкцију у двориште Друге гимназије, која се налазила на месту садашњег здања Политике, и наставили да играју баскет.

Ученици Друге мушке гимназије, Света Ранчић и Светислав Вуловић превели су кошаркашка правила која су објвљена у „Спортској библиотеци“ наредне, 1924. године, што се сматра и првим званичним правилима кошаркашке игре код нас.

Правила:

  1. Лопта може да се баци у било којем смеру с једном или обе руке.
  2. Лопта може да се удари у било којем смеру, с једном или обе руке, али никада шакама.
  3. Играчи не смеју да трче с лоптом, већ морају да је баце с места на којем су је примили. Толерисаће се ако играч прими лопту трчећи великом брзином, ако се покуша зауставити.
  4. Лопту играчи морају држати у или међу длановима, не сме се придржавати телом или рукама.
  5. Забрањено је гурати, држати, подметати и ударати противника. Први прекршај бележиће се као фаул, други као дисквалификација до првог следећег коша. Ако је утврђена намера повређивања, играч ће бити искључен до краја утакмице без могућности замене.
  6. Прекршај је и ударање лопте шаком.
  7. Кад било која екипа скупи три прекршаја заредом, противник ће добити бод.
  8. Гол (кош) се броји када играч убаци лопту у кош и она остане унутра, под условом да екипа која се брани не сме да дира кош.
  9. Кад лопта оде изван игре, убациће је играч који ју је први дирао. У случају дилеме, судија ће је убацити у игру. Пет секунди има играч да врати лопту у игру, прође ли време, лопту добија супарник. У случају намерног одузимања времена судија ће судити прекршај.
  10. Судија ће бити задужен за бележење прекршаја и има овлашћење да искључи играча према тачки 5.
  11. Судија ће одлучити када је лопта у игри, изван игре, којој страни припада, и пратиће време. Одлучиће и да ли је постигнут кош и пратити резултат, као и остале дужности које обично обавља судија.
  12. Утакмица се игра два пута по 15 минута, с пет минута одмора између полувремена.
  13. Победник је екипа која постигне више погодака. У случају ремија, капитени ће договорити хоће ли се играти до првог следећег коша.

Из гимназијских дворишта, кошарка се у Београду сели на Ташмајдан и Калемегдан, у соколске клубове… Све остало је историја, лепа историја која се још увек са успехом исписује.

Прва званична кошаркашка утакмица у свету одиграна је у америчком градићу Спрингфилд, у савезној држави Масачусетс 20. јануара 1892. године.


Петар Минић

Advertisements

loading...