Режимски медији у Црној Гори, предвођени Демократском партијом социјалиста „на нож“ су дочекали изјаву историчара др Александара Раковића, који је поводом прославе ослобођења Боке казао – „ујединићемо српске земље и ослободићемо српско море“, те је његов став малтене проглашен за јерес.

Свјесно ли не, прећутали су чињеницу да је идентичан став саопштавао и краљ Никола.

„Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“, су ријечи књаза Николе Петровића Његоша након ослобођења Бара у јануару 1878. године.

Такође, познато је да је академски сликар из Задра Иван Жмирић (1842-1929) још 1881. године на Цетиње донио слику „Вјенчање Црне Горе са морем“ гдје су је на Двору видјели Књаз и високе званице, док је за грађане Цетиња била изложена у „ондашњој великој гостионици Локанда“.

Краљ Никола са синовима и краљ Александар
Краљ Никола са синовима и краљ Александар

Сликар је направио двије истовјетне слике, различитим техникама.

Прва верзија рађена уљаним бојама на платну коју је доносио на Цетиње, а коју Књаз није успио да откупи чувала се до 1922 год. у стану сликара.

Друга верзија на папиру залијепљеном на платну рађена у жутосмеђом крејону, чува се у Поморском музеју Црне Горе Котор.

Поморски музеј Црне Горе Котор оригинал једне верзије слике купио је 7. септембра 1954. године која и данас изложена у музеју казао је кустос Илија Млинаревић.

На слици је представљено свечано окићени једрењак на коме се виоре црногорске заставе док испловљава из Бара, са мноштвом свијета на обали који брод одушевљено поздрављају. На прамцу је маркантна фигура Књаза Николе у пози са подигнутом десном руком у којој је прстен за бацање у море. Поред њега сједи књагиња Милена са пријестолонасљедником Данилом. На самом прамцу, у сједећем положају, нагнута преко ограде једрењака је принцеза Зорка.

Остале личности на броду су познати црногорски јунаци Божо Петровић, Петар Вукотић, Машо Врбица, Илија Пламенац, Пеко Павловић, Марко Миљанов и др. По бочној страни брода висе вијенци цвијећа, на тракама тробојкама испреплијетаним са вијенцем ловора исписана су имена мјеста гдје су се водиле побједничке битке, Вучји до, Никшић, Фундина, Бар.

Слику Књаз Никола није успио купити, па је аутор враћа за Задар. За вријеме боравка на Цетињу слика је фотографисана и ретуширана па је 1922 год.

Прва верзија рађена уљаним бојама на платну чувала се до 1922. године у стану сликара. Сликар је преминуо 1929. године, а судбина слике до данас није позната.