Саветодавни одбор Јеремићеве организације врви од неолибералних ведета, али и неких веома блиских неким врло спорним арапским покретима!

Колико год се Вук Јеремић упињао да путем плаћених медија докаже да је руски кандидат, знајући колико би му такав епитет донео гласова код Срба, и, колико год да се трудио да са Русима оствари било какав значајнији контакт, довољно је само погледати чланове тзв. саветодавног одбора организације ЦИРСД, којом Јеремић председава, те сабрати два и два, и лако уочити да је он класичан пример Сорошевског кандидата, који преваром покушава да се прикаже другачијим.

Саветодавни одбор ЦИРСД врви од ведета неолибералне политике, али и неких који имају приличне блискости са појединим врло спорним арапским покретима.

Најпознатији је свакако Џефри Сакс, за неке економски геније, али за многе и економски убица. Његова шок-терапија широм света сиромашне је остављала још сиромашнијима, а богате додатно награђивала. Своје способности посебно је примењивао у Русији и земљама Источне Европе, које су после примене његових мера завршавале у дужничком ропству. Наравно, новостворена елита – којој је пријало његово додатно осиромашење сиромашних и вишеструко увећање капитала богатих – његове мере диже у небеса.

НЕОЛИБЕРАЛНИ САВЛЕ У УЛОЗИ ПАВЛА
Готово све земље Источне Европе су, примењујући његове економске програме, остајале без имовине, радници су завршавали на улици, а државе се задуживале до бесконачности. Иронија је да Сакс данас на њујоршком Универзитету Колумбија прави пројекте за искорењавањем сиромаштва. То му дође као кад џелат жели да оживи жртву. Али, како год, овај човек је један од највиђенијих у саветодавном одбору Вука Јеремића.

Врло је занимљива и Мишелин Калми-Реј, иначе гостујући професор Женевског универзитета на Институту за глобалне студије и председница Фондације „Мартин Еналс“. Дотична госпођа је чланица по злу упамћене Међународне кризне групе, чији је некадашњи сарадник у Србији (неки ће рећи агент једне стране службе) Џејмс Лајон крстарио Балканом и роварио нам по држави како је стигао. Лајон се баш у време Тадићевог председниковања и Јеремићевог министровања трудио да нас убеди како морамо да прихватимо реалност око независности Косова, што је Међународна кризна група, чији је члан Калми-Реј, снажно заговарала. Иначе, чланови Међународне кризне групе између осталих су и Карл Билт, Џорџ Сорош, Александар Сорош, Мортон Абрамович, Марти Ахтисари, Хавијер Солана, Вим Кок, Волфганг Ишингер, Весли Кларк и још много њих нама никако по лепом упамћених ликова.

 

Ту је и Мигел Анхел Моратинос, некад председавајући Савета безбедности УН, председавајући ОЕБС, Савета ЕУ и Савета Европе. Човек који је био специјални изасланик Европске уније у решавању блискоисточног конфликта у мировном процесу током 2004. године, а све до 2010. године обављао је функцију министра иностраних послова Шпаније. Данас је очито везан за Катар, јер је, ни мање ни више, постављен за члана тима Global Dry Land Alliance са седиштем у Катару, па је вероватно све своје дипломатске везе и активности и невероватно стечено дипломатско искуство усмерио ка побољшању наводњавања Катара.

ШЕИК АЛ САБАХ
Ипак, највеће интересовање побуђује шеик др Мохамед Сабах Ал-Салем Ал-Сабах из Кувајта, председник одбора Фондације Сабах Ал-Салем Ал-Сабах. Историја Кувајта као британског протектората од краја Првог светског рата, па и касније, кад је Уједињено Краљевство 60-тих година прошлог века разместило трупе у Кувајту да спрече ирачку инвазију, одавно је свима позната. Практично, све утицајне породице у овој нафтом богатој држави имале су везе са англосаксонским светом преко ког су осваривале свој политички утицај и увећавале богатство, док су Британци преко њих могли несметано да црпу нафту. Биографија овог господина веома је интересантна: поред тога што је завршио економију на Кларемонт Мекена Колеџу, а потом и мастер студије на Харварду, његов политички бекграунд је нешто што јасно указује одакле Јеремићу долази подршка.

Наиме, др Мохамед Сабах Ал-Салем Ал-Сабах био је амбсадор Кувајта у САД у периоду 1993-2001. године, што значи две године након првог заливског рата. Готово је немогуће поверовати да такву особу нису пажљиво бирали они који су „ослободили“ Кувајт од злог Садама Хусеина две године раније. По повратку из мисије амбасадора, одмах је постављен за министра иностраних послова Кувајта, а 2005. године дописује себи и функцију заменика премијера Кувајта. Из политичког живота Кувајта одлази тако што подноси оставку 2011. године због тадашњих протеста због наводне корупције у Кувајтској влади. Наравно, као добром сараднику, проналази му се посао на универзитету Оксфорд, где и данас предаје. Но посебно занимљива су шеикова одликовања. Једно је добио 2009. године у Јемену, и то ни мање ни више него од Асоцијације Арапског братства (Муслиманска браћа). Јемен је данас свакако у жижи јавности због сукоба шиита, које подржава Иран, и сунита, које подржава Саудијска Арабија.

На основу свега изнетог, остаје питање чији је заправо кандидат Вук Јеремић?

 

Извор: Стандард

loading...