Марија Савић Стаменић, уредник и водитељ Јутарњег дневника РТС, недавно је изненадила гледаоце изјавивши у програму да одлази из своје матичне куће.

Док су једни били изненађени њеним одласком, други су се питали због чега је избор пао на Прву.

– Понуда менаџмента Прве стигла је пре неколико месеци, а мало пре тога сам одбила понуде друге две телевизије. Дуго сам размишљала, јер таква одлука се не доноси преко ноћи, али сам више него задовољна избором који сам направила. Желела сам промену, а тренутно не могу да замислим боље место за нови почетак од Прве – прича Марија Савић Стаменић.

Rezultat slika za marija savić stamenić

Петнаест година је Марија била део РТС, па јој је самим тим и одлазак тешко пао…

– Растанци су увек тешки и емотивни. После толико година нисте ни свесни, док не кренете, колико истинских пријатеља имате, не само међу новинарима, него и међу сниматељима, монтажерима, шминкеркама, возачима, камерманима, тонцима… Али, добро је што овакви тренуци подстичу људе да отворе срце, да кажу оно што мисле и осећају. И ја сам веома поносна када видим колико је људи којима ћу искрено недостајати, као и они мени. Питају ме шта су ми уредници рекли. Не могу да кажем шта ми је рекао уредник, али могу да кажем да ми је после тог разговора било и лакше и теже да одем и да сам захвална на свакој речи коју је изговорио. Добила сам безброј порука и позива, не само из Србије него и из Црне Горе, Македоније, БиХ, Хрватске. И од колега наравно. Неке од најлепших речи чула сам од дописника РТС – од Чачка до Вашингтона. Углавном, жао им је што одлазим али разумеју моју потребу за променом – прича новинарка.

Марија је рођена у Требињу 17. октобра 1979. Завршила је Факултет политичких наука у Београду, а почела каријеру на Б92, па наставила на РТС.

– Много волим да пешачим. Кад је лепо време, возимо породично ролере и бајс на Ади, женски део ролере, мушки бајс, идемо на пливање. Волим и да изађем са друштвом. Морам да признам да нисам нека домаћица. Ако могу да бирам, увек ћу, уместо кућних послова, радије да водим децу у парк, Зоо-врт, на пливање, у играонице, на излете… Кад имате два основца, ту су и родитељски, учење, тренинзи. У суштини, мислим да би ми било сасвим океј да дан траје макар 48 сати. Али, заправо, највише уживам кад сам са децом, трудим се да не пропуштам дивне тренутке њиховог одрастања. Већ ми недостаје онај период кад су били бебе, кад су изговарали прве речи и правили прве кораке. Они су моја највећа љубав и радост – открива новинарка.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here