Заједничку кинеску и руску поморску вежбу, у којој је флотила од 10 ратних бродова кружила око главног јапанског острва, две земље су представиле као средство за обезбеђивање стабилности у нестабилном региону.

Аналитичари, међутим, сматрају да ће вежбе вероватно имати супротан ефекат, односно да ће потенцијално поново подстаћи регионалне тензије и дати на значају тврдњама јапанске владе да треба да повећа војну потрошњу како би се супротставила кинеској агресији.

На путовању, најављеном као прва заједничка кинеско-руска поморска патрола у западном Пацифику, бродови су прошли кроз мореуз Цугару који раздваја главно јапанско острво и његово северно острво Хокаидо, пре него што су кренули низ источну обалу Јапана, а затим назад ка Кини кроз мореуз Осуми код јужног јапанског острва Кјушу.

Иако је страним пловилима дозвољено да плове кроз мореуз Осуми и Цугару, који се сматрају међународним водама, маневри су помно праћени у Јапану.

„То ће оснажити тврдње Јапана да Кина представља потенцијалну претњу, због чега морају да повећају сопствену потрошњу на одбрану и спремност да се носе са њом“, рекао је Дру Томпсон, бивши званичник Министарства одбране Сједињених Држава и виши научни сарадник на Националном универзитету у Сингапуру.

Јапанско министарство одбране је описало вежбе, које су трајале прошле недеље, као „необичне“.

Кинеско-руска флотила се састојала од пет ратних бродова из сваке земље, са мешавином разарача, фрегата, корвета и помоћних бродова.

Кинеска војска је саопштила да су се две морнарице у суботу разишле у Источном кинеском мору. „Заједничка вежба и заједничко крстарење додатно су развили кинеско-руско свеобухватно стратешко партнерство координације за нову еру и ефикасно унапредили могућности заједничких операција обе стране, што је довело до заједничког одржавања међународне и регионалне стратешке стабилности“, навео је контраадмирал Баи Јаопинг из Северне команде Народне ослободилачке армије и заменик команданта морнарице.

Министарство одбране Русије саопштило је да је циљ заједничке патроле „демонстрирање државних застава Русије и Кине, одржавање мира и стабилности у азијско-пацифичком региону, као и заштита објеката поморске економске активности обе земље“.

Војно јачање Јапана

Тензије између Кине и Јапана су порасле последњих година, усред акција Пекинга да потврди суверенитет над острвима под контролом Јапана.

Кина је такође појачала свој војни притисак на оближњи Тајван, шаљући десетине ратних авиона у близини острва. Јапански званичници су претходно везали безбедносну ситуацију на Тајвану за Јапан, напомињући да се 90 одсто јапанске енергије увози преко области око Тајвана.

Иако јапанска војна потрошња бледи у поређењу са Кином, земља је значајно ојачала своју одбрану, додајући најсавременије борбене авионе Ф-35 и претварајући ратне бродове у носаче авиона за њих.

Такође је у процесу додавања високотехнолошких разарача и подморница – које све могу да пројектиле пошаљу далеко од јапанских обала.

Домет јапанских снага за самоодбрану био је јасно видљив у понедељак, пошто је један од ратних бродова који ће на крају бити опремљен за превоз Ф-35 – разарач хеликоптера ЈС Кага — извео билатералне вежбе са ударном групом носача авиона америчке морнарице у Јужном кинеском мору на које Кина гледа као на своју суверену територију.

Током лета, јапанске поморске снаге су тренирале са својим колегама из британске ударне групе 21, коју је предводио носач авиона ХМС краљица Елизабета, као и са бродовима америчке морнарице на Пацифику.

Пекинг је будно пратио ове догађаје, а заједничка руска флотила је знак Кине да и она има партнере, рекао је професор рата и стратегије на Краљевском колеџу у Лондону Алесио Паталано.

„Овог лета, Американци и партнерске морнарице су значајно подигли ниво интероперабилности у западном Пацифику“, рекао је он. „Ово је болна тачка за Кинезе, па се чини да је заједничка патрола одговор на то“, додао је.

Русија и Кина имају стално војно партнерство и извеле су серију заједничких вежби, од којих је најистакнутија била „Восток 2018“, симулирана битка у којој се руско-кинеска коалиција борила против измишљеног непријатеља.

У августу су Русија и Кина поново удружиле снаге да би користиле заједнички систем командовања и контроле, са руским трупама интегрисаним у кинеске формације, саопштило је тада кинеско Министарство одбране.

Кинеско „лицемерје“

Рута којом је прошла заједничка кинеско-руска патрола, кроз мореуз Осуми на крају свог путовања, као и кроз уски мореуз Цугару између главних острва Хоншу и Хокаидо раније ове недеље, такође је привукла значајну пажњу.

Разлог је, наводи ЦНН, што када америчка морнарица или стране морнарице пролазе кроз Тајвански мореуз између Тајвана и кинеског копна, Пекинг их осуђује као дестабилизирајуће.

На пример, након што су амерички и канадски ратни бродови пловили кроз Тајвански мореуз раније овог месеца, Источна команда кинеске војске оптужила је две стране да су у дослуху са циљем „изазивања невоља“ и да су „озбиљно угрозиле мир и стабилност“ у мореузу.

Са ширином од 160 километара на својој најужој тачки, Тајвански мореуз је огроман у поређењу са пролазима између јапанских острва. Теснац Осуми је, на пример, широк само 27 километара на свом најужем месту.

Иако кинески и руски ратни бродови нису кршили међународно право, сегмент вести емитован на кинеској државној телевизији показао је колико су били близу јапанске територије.

Репортерка која је била на једном од кинеских бродова приказана је како пролази кроз Цугару мореуз док се јапанска обала назире иза ње. Касније, након преласка мореуза, она је рекла: „Сада смо у западном Пацифику, а недалеко од нас видимо авионе јапанских поморских снага за самоодбрану. Прате нас од почетка наше патроле. Поред авиона, послали су и више пловила да прате нашу формацију ради прикупљања обавештајних података“.

Томпсон је рекао да Кина не може да заговара једну ствар, а да делује на супротан начин.

„Или подржавате норме или подржавате политику моћи“, рекао је он о руководству у Пекингу. „То њихову жестоку анти-страну реторику чини крајње лицемерном. Дакле, ако је то добро за Кину и Русију, онда мора да је у реду и за САД, Канаду и друге морнарице које плове у Тајванском мореузу – или чак у Јужном кинеском мору. Они утврђују да је то веома прихваћена међународна норма“, рекао је Томпсон.

Оставите Коментар