Борци МиГ-29 започели су серију напада на турски теретни брод с оружјем и фрегату турске морнарице. О томе постоје многе верзије: неки говоре о „Путиновим соколовима“, други о „Лукашенковим јастребовима“, а трећи причају о српским пилотима за командама мигова.
Војни експерти упозоравају да је реч о опасној игри и да неко покушава да у либијску кланицу увуче нашу земљу!

– Није пробелм што је вероватноћа да су Срби за командама МиГ 29 готово бесмислена. Проблем је што медији о томе пишу, а наша земља има много искуства са таквим кампањама! Сваком атаку на Србију претходила је бесомучна медијска припрема! Тако је било деведесетих у БиХ и Хрватској. НАТО агресији претходио је, такође, медијски линч Београда. Зато треба бити посебно обазрив према писањима неких медија да наши пилоти учествују у борбама у Либији и то против Турске – каже један експерт.

Он додаје да не треба одбацити ни могућност да се иза свега крије намера да се посвађају Србија и Турска, које су последњих година успоставиле блиску сарадњу, пре свега на економском плану.

– То очигледно неком смета, много је интереса да се сруше српско-турски односи, а посебно је до тога стало неким земљама у региону. Не треба заборавити и да је тренутно у фокусу НАТО, ЕУ и САД проблем Kосова који би да реше на штету Србије. У сваком случају наша земља мора да одговори на овакве медијске насртаје – јасан извор.

Kако год било трансфер међународног контингента плаћеника у Либију је све већи. Очигледно, у северној Африци започиње још један потпуни рат, у ком ће поново учествовати широка међународна коалиција.

Око ситуације у Либији јавља се пуно дезинформација, али покушајмо да издвојимо чињенице. Општи контекст грађанског рата запада и истока Либије мора се узети у обзир.

На страни званичног Триполија и владе Фајез ал Сараја (ПНС) су Турска и Kатар. ЛНА Kалифа Хафтара подржава широка међународна коалиција у коју су донекле укључени Египат, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Француска. Упркос признавању ПНС-а од стране Kремља, чини се да су симпатије руског руководства на страни фелдмаршала.

Пре више од годину дана, ЛНА је покушала да уреди блиц-криг, одмах заузевши Триполи, али се заглавила. Главни град ја задржан, штавише, након званичног позива ПНС-а, Анкара је пребацила своје трупе и милитанте са севера Сирије у Либију.

Уз њихову подршку и широку употребу турских нападачких беспилотних летелица, војска Kалифе Хафтара трпела је пораз за поразом, враћајући се на исток.

Племенски савези се сада заклињу на оданост влади Фајез ал Сараја. Следећи циљ, Триполи је назвао напад на град Тархуна, важан центар за подршку снабдевања ЛНА.

Фелдмаршалу у помоћ долећу „непознати авиони“ руске производње, борбени авиони МиГ-29 и, вероватно, бомбардери Су-24. Борбени авиони немају идентификационе ознаке, а њихови пилоти тврдоглаво ћуте у ваздуху, тако да је још увек тешко утврдити њихово порекло.

О томе постоје многе верзије: неки говоре о „Путиновим соколовима“, други о „Лукашенковим јастребовима“, а трећи причају о српским пилотима за контролним таблама.

Најважније није где, већ зашто су стигли. На пример, поједини стручњаци верује да МиГ-29 мора да „приземљи“ турске УАВ-ове да би смањио офанзивни потенцијал ПНС-а.

Такође је скренута пажња на чињеницу да је Анкара могла да одговори на појаву борбених авиона пребацивањем сопствених Ф-16. Наводи се да су „неидентификовани“ МиГ-29 грубо отерали турски брод који је носио пуно оружја ПНС-у, као и ратни брод турске морнарице који га прати.

Информације су различите: бројни извори јављају да је извршен прави ваздушни напад, док други кажу да је авион користио лако оружје, пролазећи „рафалом“ у близини непријатељских бродова.

Подсетимо да је на обале Либије председник Ердоган послао фрегате Габја 496 Гокова и 497 Гоксу америчке производње како би покрио ПНС својим системом противваздушне одбране.

Овај догађај ће очигледно подићи конфронтацију на сасвим нови ниво. Турци ће без сумње одговорити преношењем сопствених борбених авиона и система противваздушне одбране у Либију и ојачаће морску компоненту.

Хафтар добија огромну помоћ са друге стране. У помоћ фелдмаршала, стигао је одбор са плаћеницима из бројних страних држава: Француске, Јужне Африке, Аустралије, Велике Британије, Малте, па чак и САД. Верује се да ће њихов задатак бити да зауставе испоруку турског оружја ПНС-у.

Очигледно је да су сви против Анкаре због споразума о подели међународних вода, а који је Анкара приморала званични Триполи да потпише.

Захваљујући њему, контрола над територијама Источног Средоземља, где су се енергетски интереси многих играча испреплетали, пала је у руке председника Ердогана.

У овој фази изгледа да је Анкара победница: док у Триполију има лојални ПНС, сви меморандуми остају валидни. То значи да ће Турци до краја подржати Фајезову владу, а његове шансе су врло добре.

За сада нико не може да предвиди понашање Русије и шта ће се даље догађати. Ситуација превише личи на ону у Сирији пре уласка Русије у рат, када је изгледало да су САД завршиле посао а онда је руска војска изненада ушла и направила преокрет.

И наравно, остаје питање, ко лансира приче да су српски пилоти за командама руских авионима без ознака који бомбардују турске положаје.

--

Leave a Reply