Плаве коверте или позив на 15-дневне војне вежбе за 600 мушкараца некима су већ постале узрок главобоља. Многи већ размишљају одлагање ове обавезе, а објављено је и које су категорије мушкараца који ове вежбе могу бити ослобођени.

И док су неки почели да траже начине да избегну ову обуку, један човек одлучио је да се за исту пријави – добровољно.

Његово име је Милан Граховац. Познатији је као параолимпијац из Сомбора који ниже медаље, а налази се на месту председника Удружења грађана “Покрет малих људи Србије”.

Posted by Milan Grahovac on Среда, 16. јануар 2019.

Граховац је открио мотиве своје добровољне пријаве за војне вежбе. Милан је већ првим реченицама разбио све предрасуде.

– Већ 10 година заједно са својим сарадницима из удружења особа оболелих од ахондроплазије Покрет малих људи Србије „разбијам“ предрасуде и стереотипе о особама изразито ниског раста и то је тренутно мој главни (волонтерски) посао. Управо сам мој лични чин пријаве за војну обуку грађана је још један начин да се особе изразито ниског раста, без обзира на њихова нека физичка ограничења, прикажу као лица која су вољна да дају допринос бољем и хуманијем друштву. Желим да кроз свој лични пример будем позитивна промена друштва у смислу да грађани кад виде особу изразито ниског раста виде особу са именом и презименом, занимањем, а не као што је сад случај у појединим главама да нас гледају кроз призму некаквих бајковитих ликова патуљака, хобита, неспособњаковића и самим тим мање вредних и достојних грађана – рекао је Граховац.

– Такође, сматрам да сви грађани (сем лица са интелектуалним сметњама у развоју, слепа и слабовида као и лица без оба горња екстремитета) треба да прођу основну војну обуку, јер нажалост околности налажу да Србија уколико жели да опстане мора да има одређени број професионалних војника и пар милиона Спартанаца у резервном саставу војске Србије – каже он.

Физичка спрема, како је открио, овом спортисти неће бити проблем.

Наиме, Милан је вишеструки освајач медаља на Светским спортским играма особа изразито ниског раста. Има шест медаља са Светских игара из Белфаста 2009. и Мичигена 2013. (једна златна, четири сребра и једну бронза – пливање, атлетика, стони тенис). Своју спортску каријеру завршио је прошле године учешћем на Европском првенству у парабадминтону у Француској, а ове године одлучио се за нови изазов.

– То што сам био активни спортиста до пре пар месеци нема апсолутно никакве везе са војном обуком грађана. Сматрам да и лица са ахондроплазијом који нису спортисти могу да прођу основну војну обуку грађана, уз наравно одређене корекције приликом обуке. Ја сам само рекао да су неке моје спортске припреме трајале дуже од војне обуке грађана за коју сам се пријавио, те да не верујем да бих имао проблема у том неком психо-физичком смислу.

– Тренутно се бавим креирањем садржаја за потребе Покрета малих људи Србије у сврху рушења предрасуда и стереотипа о особама изразито ниског раста. Незапослен сам, активно тражим посао, али посла ни на видику. А пошто нема посла ни на видику, онда смо смислили да од Града Сомбора затражимо адекватан пословни простор који би учинили приступачним и од њега направили кафић у којем би запослили особе са инвалидитетом. Надамо се да ће нам Град Сомбор и ЈП „Простор“ изаћи у сусрет као што су и до сада излазили финансирајући наше досадашње пројекте на чему смо им неизмерно захвални. Суштина је да дати допринос и осећати се корисним у сваком тренутку – истиче Граховац.

Милан не сумња да ће његова добровољна пријава бити прихваћена, и то из једног разлога.

– Ако девојка изразито ниског раста у Израелу може да прође војну обуку зашто не би могао Милан Граховац? Ја нисам поднео захтев за пријем у специјалну јединицу Војске Србије, него сам се добровољно пријавио за војну обуку грађана – истиче овај симпатични параолимпијац.

– Претпостављам да је то основна обука у руковању оружјем тако да не видим проблем зашто бих био одбијен, мада завршну реч о томе нека дају надлежне службе. Разочарао бих се једино када би Министарство одбране остало незаинтересовано у смислу отварања одређених позиција за особе са инвалидитетом у својим редовима. Ево нпр. мене већ зафркавају другари који су имали ту част да служе војску како бих био одличан тенкиста. Много тога се данас с обзиром на развој технологије променило и у систему ратовања, тако да се данас малтене ратује кликом на тастатури, а ту наравно могу доћи до изражаја и особе са инвалидитетом. Због тога се надам да ће Министарство одбране се отворити и променити одређене акте у вези пријема потенцијалних припадника – каже Милан.

Својим позитивним примером пријављивања на обуку Милан је подстакао многе.

– Моја животна филозофија се најбоље може описати кроз „Немој да очекујеш шта држава за тебе може да уради, него ти уради нешто добро и корисно за своју државу!“. Одатле црпим целокупну своју енергију коју усмеравам ка активностима у Покрету малих људи Србије, Националној организацији за ретке болести, проналску неких нових спортских талената особа изразито ниског раста…

За оне који би желели од ове обуке да се „извуку“ има кратку и јасну поруку.

– Нема лепше поруке од поруке ђенерала Живојина Мишића: „Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред!“ – на крају закључује Милан Граховац.

--