Прилично су непознате неке епизоде из живота Вожда Карађорђа у којима је, сплетом разних околности, био принуђен да уради неке ствари које су нама данас, у најмању руку, неразумљиве. То су догађаји везани за убиство његовог оца Петронија и вешање брата Маринка.

Овај други догађај десио се 1806. у јеку позитивних дешавања у Првом српском устанку. До Карађорђа, који је у то време јурио из битке у битку, допрле су гласине о неприличном понашању његовог рођеног брата Маринка. Чинило се да нема краја ружним делима које је овај чинио. Док су остали момци крварили у биткама са далеко бројнијим турским снагама, Маринко се усудио да напаствује неку девојку у селу. То је превршило меру, поготово зато што је Вожд био посебно осетљив кад се удари на образ српских девојака. У гротлу ратних збивања кратко је судио и – пресудио. Јавно је обесио Маринка за пример другима…

Вожд је био познат по веома строгој праведности. Живот у стању непрекидне животне опасности изискивао је увек брзо и одлучно деловање, у окршајима, као и у позадини. Висок ниво дисциплине био је неопходан и многи су због њеног кршења били кажњени и од његове руке…

Нека савремена истраживања довела су, међутим, до сазнања да је Маринко, изгледа, ипак био жртва клевете. Чини се да ми засада нећемо сазнати праву истину, коју једино Небо зна…


Слика је из књиге „Поема о Вожду“ песникиње Гордане Кукић коју је са преко 30 слика илустровао један од наших најбољих цртача Горан Горски.

Текст и слика су настале у сарадњи са: Goran Gorski

--