Ракета-носач тешке класе „Ангара-А5“ има добре технолошке могућности, међутим, на међународном тржишту руску ракету очекују не само конкуренти, већ и санкције.

Пробој или покушај?

У раним јутрањим сатима 14. децембра са космодрома Плесецк лансирана је тешка ракета-носачка „Ангара“ без много буке и рекламе. На овај догађај се чекало шест година, а прва ракета „Ангара“ је лансирана 23. децембра 2014. године у 8:57. Од тада је ракета значајно редизајниран, према изворима блиским одбрамбеној и свемирској индустрији, разликује се од првог прототипа по опремљености и има савременији систем контроле лета.

Бивши шеф истраживачке групе „Молнија“, који је одговоран за развој свемирске летелице „Буран“ за вишекратну употребу, Василиј Кондрашов објаснио је да је шест година ракета активно модификована са једним циљем.

„Шест година је, наравно, много времена. За то време ракета је доведена у стање блиско серијској производњи. Могуће је да ће се након другог лансирања извршити и треће, контролно. Након тога, ракета ће бити сертификована као серијски производ и добиће релевантне документе. Ово је неопходно не само за нашу војску, већ и за све купце. За нашу космонаутику ово је ракета нове генерације израђена према новим стандардима квалитета, сигурности и потиска према тежини. Без сумње, ово је за нас пробој“, изјавио је Кондрашов.

Шта даље следи?

Епоха јаке конкуренције и верификације на међународним тржиштима започиње за „Ангару“ за неколико година. Забрана Министарства одбране САД за сарадњу са Руском Федерацијом у области свемирских услуга ступа на снагу 31. децембра 2022. године. Компаније које су од „Роскосмоса“ тражиле лансирање својих сателита више неће моћи да учествују на тендерима и конкурсима за пружање истих услуга за САД.

Занимљиво је да ова забрана може утицати и на азијске и европске компаније и на технолошке дивове најближег савезника САД и Велике Британије. Упркос чињеници да одбрамбене компаније земље пружају услуге америчкој војсци, први кандидат за свемирске санкције је британски сателитски оператер „OneWeb“.

Ова компанија прави сателитски систем за комуникацију и Интернет. Међутим, Британцима је одбијено повлачење орбиталне групе на америчким ракетама, Илон Маск, који већ пет година редовно лети ракетама сопствене производње, спроводи свој пројекат стварања орбиталне групе за глобални Интернет. Британци су били принуђени да користе руске услуге за лансирање возила у орбиту.

Мораће да се боре за популарност код страних клијената. У Русији ће главни оператер ракета бити војска која је иницирала развој нове ракете. Верује се да су тешки пројектили једно од најперспективнијих подручја. Карактеристике „Ангаре“ су већ познате, али шта су конкуренти припремили?

Време је за лактање

  • Главни и најопаснији ривал „Ангаре“ је америчка тешка ракета „Фалкон 9“ произвођача „Спејск Икс“. Илона Маска можемо поштовати због његове способности да ризикује и да се игра за сав новац, али упркос својим напредним технолошким решењима, „Сокол“ се може назвати само комерцијално успешном ракетом. Проблем лежи у његовој посебности – повратном ацелератору. Ако се добро припреми, онда ће маса корисног терета послатог на нискореферентну земаљску орбиту једва премашити 15 тона. Ако „пуцате“ у небо на стари начин и не сачекате повратак ацелератора, тада у орбиту може да се избаци скоро 23 тоне.
  • „Delta IV Heavy“ је још једна америчка ракета, мада за њу готово да нема комерцијалних поруџбина, за разлику од „Фалкона 9“. „Delta IV Heavy“ припада америчкој војсци и тренутно је лансирна ракета са највише наоружања од свих постојећих: 28,9 тона корисног терета може се испоручити у носачу ракете. Али она је и најскупља. Свако лансирање кошта америчку војску 400 милиона долара.
  • Европљани имају своју „Ангару“. Зове се „Аријан-5“ и користи се првенствено за екваторијална лансирања. Двостепено ракетно возило тешке класе може да лансира у орбиту од 18 до 21 тону корисног терета. Ова лансирања нису јефтина, јер трошкови сваког путовања у орбиту су 250 милиона долара.
  • Најспорнији и до сада непознат играч на тржишту тешких ракета је Кина. Њена ракета „Чанчжен-5“ више је усредсређена на унутрашње свемирске програме и летове на Месец. Међутим, ако је потребно да се у орбиту извезе опрема страног купца, Кинези ће то учинити за скромних 240-270 милиона долара.

Шансе за „Ангару“

Цена ракете „Ангара“, чак и узимајући у обзир њену тешку судбину, стална побољшања, тврдње и „скице“ у страним медијима, нижа је од цене било ког конкурента. Коначну цену „Роскосмос“ још увек није објавио, међутим, на основу доступних података, може се претпоставити да ће цифра 80-100 милиона долара бити најближа стварности. Не би требало заборавити да је „Ангара“ и даље експериментална ракета, а не серијски производ.

Након што горње фазе ракете постану поново употребљиве, време производње ће се смањити са годину дана на неколико месеци. То ће омогућити брзо решавање питања лансирања у свемир не само војних апарата, већ и било којих комерцијалних сателита.

Једино што забрињава причу о „Ангари“ је време утрошено на њен развој – 22 године је дуг период. За то време тржиште услуга лансирања претрпело је значајне промене, а „Ангара“ мора да научи да враћа новац који је у њу уложен. Међутим, не вреди разматрати овај пројекат искључиво кроз призму инвестиција. „Роскосмос“ је више пута изјавио да је његов главни задатак да земљи обезбеди несметан приступ свемиру.

Чини се да ера тешких ракета за једнократну употребу полако нестаје. Америчкој „Delta IV Heavy“ се све мање заказују лансирања, летови „Аријан 5“ нису чести: четири лансирања 2019. године и само три ове године. Вероватно ове ракете ускоро никоме неће бити потребне, а њихово место радо ће заузети онај ко понуди најадекватније услове.

Ако творци „Ангаре“ успеју да ракету заиста направе за вишекратну употребу, онда Русија неће само ускочити у одлазећи воз лансирних служби, већ ће можда поново почети да диктира услове и поставља глобалне трендове. Успешно лансирање тешке „Ангаре“ 14. децембра 2020. године мали је, али веома важан корак ка враћању статуса водеће свемирске силе.

Leave a Reply