Младић из Пожаревца, након успешно завршеног школовања у Србији и боравка у иностранству, одлучио је да своју даљу каријеру гради у родном крају
Петар Павловић један је од оних људи којима се општина Мало Црниће поноси. Рођен је у Пожаревцу, основну школу „Моша Пијаде“ завршио је са одличним успехом и био ученик генерације, што му је била одскочна даска да се даље кроз школовање води својим жељама и циљевима. 
Уписује средњу медицинску школу у Пожаревцу и од првих средњошколских дана његов интелект почиње да израња изнад осталих, што је било крунисано вишегодишњим ангажманом од стране Истраживачке станице Петница, за коју се зна да је одувек била заинтересована само за најбоље међу најбољима. У Петници је имао значајне резултате у истраживачком раду који су му, поред чињенице да је ученик медицинске школе, помогли да се определи за студије медицине. Својим вредним и пожртвованим радом домогао се и звања ученика генерације Средње медицинске школе. Постаје члан МЕНСА-е 2012. године, што му је био још један бонус да се још лакше домогне студија на Медицинском факултету. Петар Павловић је ове године положио и последњи испит и постао доктор медицине. Али, свему томе је претходило огромно ангажовање и пожртвовање на факултету. Наиме, Петар је, као студент прве године факултета, постао активан у неколико студентских секција. Од почетка студија узимао је учешће на конгресима медицинских наука, како у земљи, тако и у иностранству, као активан учесник и излагач својих научно-истраживачких радова, али и као волонтер, а касније и као део организационих одбора једног студентског и три конгреса светских стручњака који су одржавани у Београду. Био је и студент-амбасадор интернационалних конгреса у Софији, Варшави и Грацу. Између осталог, у једном мандату био је и председник Студентске уније медицинара што је, мора се признати, велики успех с обзиром да је конкуренција била изузетно јака. Један од његових ауторских научно-истраживачких радова је тренутно у процесу рецензије у једном еминентном иностраном часопису, који се бави медицином. 
Петар је, осим знања које је стицао на факултету, ширио своје видике и радио на себи и ван граница медицине. Петар је инструктор прве помоћи што му је, осим у приватном животу, помогло да и на студијама добије звање демонстратора ове племените вештине, па је тако својим колегама на факултету преносио своје знање. Осим прве помоћи, на једној од секција која је била актуелна на његовом факултету научио је да се служи знаковним језиком. То му је помогло да препозна и помогне особама које се свакодневно боре са овим инвалидитетом. Поред знаковног, Петар течно говори енглески и шпански и служи се франсуским и руским језиком. Носилац је црног појаса у каратеу и освајач бројних медаља на државним такмичењима. Данас након дипломирања и на једној великој животној прекретници, донео је чврсту одлуку да своју будућност, каријеру и породицу гради у свом родном крају и да се међу својима бори за боље сутра свих нас.