Последњих дана повела се велика прича око некаквих лажних значака, лажних полицајаца и злоупотреба, а некако се све чинило као лоше режиран филм, одједном у неколико дана се све догодило, и све стало потом.
Познавајући прилике у Србији, стекао сам утисак да је та фамозна форсирана уредба удар на Александра Вучића. Прво јер је ситуација са тим значкама почела да се решава још фебруара месеца када је претходно руководство МУП-а то започело. Друго, најжешћи удар претрпеле су те безбедносно – патриотске организације. Како сам мало посветио пажњу овој теми, испратио сам дешавања око конкретно Стевана Ђокића који је председник једне од поменутих организације али у овом случају он је говорио као представник испред 15 организација. У гостовању на једној националној телевизији очитао је стручну лекцију човеку из МУП-а који није има ништа паметно да каже осим што је, замислите, у сред емисије претио грађанима хапшењем. Као грађанин и пријатељ мог једног колеге професора који је члан удружења код тог Ђокића, осетио сам страх јер сам одмах у глави створио слику како полиција хапси једног интелектуалца, академског грађанина, узорног грађанина, универзитетског професора, господина у позним годинама и мог драгог пријатеља. Зашто, јер поседује ткз. значку удружења ДБА ?
Значке тих и таквих организација нигде у свету нису забрањене. Потом сам доста истражио и открио да у свим земљама постоје сличне организације које имају своје значке. Зашто ми то бранимо, ако тежимо ка цивилизованом, модерно уређеном и правном друштву, Европи? Да ли су предлагачи уредбе свесни да ће неко из те правно регулисане Европе реаговати уколико им се обрате оштећене организације, па још ако се прикаже снимак из емисије где полицајац прети грађанима? Вероватно је то и жеља појединаца који имају за циљ да Србију представи као земљу која не поштује законе и грађанска права а знамо да ће ту критику трпети Александар Вучић.
Ове организације које предводи Ђокић су у претходном периоду често стајале у свим својим јавним наступима стручно образлагајући о безбедносним и друштвеним темама на страну полиције, војске и државе Србије, бранили су уставни поредак а често и самог председника Републике Србије Александра Вучића. Да ли господин председник зна да ће ускоро избори и да ће му подршка ових организација и њихових неколико хиљада чланова требати, али да ли ће је и бити?
Па поред тога, када видите да поједини опозициони лидери славе доношење Уредбе и затварање ових организација као и хапшење чланова, тада Вам буде јасно да је ово заправо директан удар на Александра Вучића и угрожавање безбедности државе Србије.
Не ударају на удружења због њихових чланова, већ да се завади озбиљан број људи који су као нестраначки опрдерељни људи, потврђени стручњацима из домена безбедности, из објективних разлога научно утемељеним аргументима бранили државу пред сулудим оптужбама опозиције и НВО. Сада држава прогони своје бранитеље. За чији интерес?
Професор Микан Кртић